Просветни гласник

68

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

ете пеге. Они су били одевени одедом од коже и вешто су уиотребљавали стреле и лукове. Магелан је двојицу од њих ухватио, да ова чудовигата поведе еа собом у Европу. Од ове двојице јео је сваки дневно пуну корпу пексимита и једним душком што је по половину ведра воде. Мишеве су јели непечене. Магелан назва овај циновски народ „Патагонци." Алп сад се догоди нешто чега се он одавно плапшо. Они њоговн људи, који су код куће у Шпанији оетавили жену и децу нису никако налазили да је панетно, да се и дању и ноћу, излажу свима могућим опасностима за љубав једнога скитача. Ако хоће да нађу само једну стазу у Америци нису били сигурни да неће изгинути. Тако се изроди једна страшна буна, они збацише вођу лађе и изнбраше другога, којн ће их водити натраг. Оа великом мудрошћу и помоћу неколико својих верних људи, нападе Магелан коловође, похвата их и повеша. Једног свештенпка и једног ошицира, који су људе такође бунили избаци из лађе и оетави их у пустињи. Магелан је одатле пловио даље на југ, и на послетку, близу ватрене земље, нађе обичан пут. Његова радост била је неописана. Но ипак та радост загорчила му је због губитка једне лађе, коју је био изаслао да испита једно иристаниште и која га после није могла наћи. Још раније разбила му се једна лађа о стене морске. Двадесет дана крстарио је он по овом кривом и врло опасном путу, који и сад носи његово име. Напослетку 20. Новембра 1520 г. угледа он са радошћу Јужно море у свој његовој неизмерности. В јјло повољно ветар гонио га је преко широког океана, а небо било тако непроменљнво и ведро,

да је Магелан решио, да овај океан назове Мирно море. Три месеца и двадесет дана путовале су лађе и нигде не видеше суве земље. Хране је нестало, воде беше еа свим нестало, а сунце је пуштало одвесно своје зраке на главе морепловаца. Људи се почеше разбољевати. На послетку (6. Марта 1521 год.) стигоше на једну групу острова и са хиљадама суза радости поздравише земљу. Магелан назва острово 1оз ГјаДгопез (Лоповека оетрова) јер су становници били крадљиви, и та група острова зове се тако још и данас. Веома чиста вода и врло велика плодност у воћу, као и чист ваздух брзо онорави све његове болесне људе. Нарочито је било лековито млеко пз кокосових ораха. Одавде отплови Магелан даље на острова, која је назвао Филииини (филипијска острова). Овде земетуше његови људи битку са дивљацима. Магелана погоди једна стрела тако, да је он на скоро но томе умр'о. (27. Априла 1521 г.). Остатак његових људи продужи пут још на две заостале лађе и (8. Новембра) дођоше на острово Борнео. Одавде дођоше на острово Тидор, где нађоше Португалце, који се зачудише доласку Шпанаца, јер овамо на Истоку нису се надали да ће наћи Европљане. На скоро завадише се обе народности међу еобом. Једна покварена лађа побеже што брже могаше на предгорје Добре Наде. Предгорје лако опловише и (7. Новембра 1522. године) стигоше на послетку у иристаниште севилско из кога су пре пет година отпловили. Ово је био ирви иут око света. Ето колико је мука и невоља стало, да се позна наша земна кугла. И ово знање о нашој земљи може сад дознати са мало труда свако дете.