Просветни гласник

КАРАКТЕРПЕ СЛИКЕ

71

Шта више и он сам отпоче проповедати о неуредности и злоупотребама у цркви. Он је казивао, као и Арнодд Бресција, да ђа то било умесно, кад би се сувигани дохотци духовншитва ограничили, да би требало да сви епископи и свештеници буду прави поеледници апостола, а тако исто и папа и кардинали. Даље је проповедао, да није папа, већ Христос, глава цркве и да се Христова вера мора из Библвје учити. Вбог овакога проповедања навлачио је Хус на се мржњу извесних људи. По наговору архијепископа прашког власт је јавно еналила књиге Викле®ове, а Хусу је забрањено да нроповеда. Али кад он и даље поче да проповеда , онда га папа позва у Рим. Краљ Венцеслав и многи његови великаши узеше на се да не даду Хусу да лично иде у Рим. Но кад Хус отпоче да виче противу отпуштања грехова, које је папа свима обећавао, којп му притеку у помоћ у рату противу краља неапољског, онда Хус беше проклет, а варога Праг анатемисана еве дотле, докле се Хус у њој налазио буде. Тада је он морао Праг оставити и побеже у место свога рођења Хусинец. Тамо је нродужио да проповеда и да пише протнв папске власти, а нротив осуде папске позивао се на Христа као истицитог поглавара цркве. На скоро по том ојача опет његова странка у Прагу тако, да је већ у Августу 1414 могао опет доћи у Праг. 2. Међу тим сазват је сабор у Еостницу (Костанцу на Боденском језеру) и цар Сигмунд захтевао је, да ту дође и Хус и да одговара за евоју науку. Црквени еабор био је позват да изврши нромене и поправке у цркви, а Хус је знао да он није викао и борио се против Христове вере већ само противу злоупотреба у цркви. У Чегакој није више нико противу њега викао. Сам нови архијепископ у Прагу, писмено му је

посведочио, да није код њега приметио никакве заблуде у хришћанској науци. Тако се он реши, да иде на пут, по гато му је цар Сигмунд обећао своју загатиту. Па инак није могао у својој дупш сакрити слутње, кбје су га обузимале. У своме пиему, које Је при полаеку из Чепгке оетавио, спомињао је многе и силне непријатеље своје, које ће у Костницу наћи. Од својих пријатеља тражио је да се моле Богу, да га оснажи, да се не огреши о своју савест или да по примеру Христовом може претрпети смрт. Једанаестог Октобра крену се на пут са три најугледнија племића , које му је краљ Венцеелав за пратиоце дао. У Нирнбергу доби он царско заштитно писмо и 3. Новембра стиже у Костниц. Овде му обећа и папа Јован XXIII заштиту и скиде е њега проклетство. Све то није могло нокренути Хуеа да иромени своја убеђења, већ он и у Костницу проповедагае своју науку. Тада наредигае те Хуе буде ухваћен. Кад се цар противио томе што га хватају и затварају, онда га сакупљени оци убедише да не треба одржати дату реч јеретику. На скоро буде Хус из затвора доведен иред сабор. Оци објавигае по ново да је његова на^ка јеретичка и захтеваху да се он ње одрече. Али Хус остаде сталан и објави, да се само тада може одрећи своје науке, ако му светид писмом докажу да је у заблуди. По том у једној свечаној еедници сабора у којој је био и цар Сигмунд, осуђен на смрт као јеретик, и то да се на ватри спали. Пред варогаком капијом намегатено је спалигате и осућени је тамо одведен. Мирно и јуначки, у пратњи огромне гомиле света, приближавао се он губилигату. Знаци свегатеничког достојанства били су му скинути. На главу су му метули капу па којој су били насликани ђаволи. Он се тада сећао на Спаситеља, коме су на поругу метули непријатељи трнов венац на главу. Епископи су говорили: „Твоју душу пре-