Просветни гласник

8АПИСИИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

У писму којпм је писац имао част ноднети своје дело г. минпстру нросвете, изложене су и иојединости тог дела. Имајући на уму, како би учебником Француске синтаксе имали да се користе учепици највиших разреда гимназије, који су уведени. у Француску граматику, па прешли науку о речима и њиховим облицима, писац је тежио, да удеси тај учебнпк као потпун и вераи нреглед Факата у којима се закопи језика огледају. Начела и аравила излажу се ту у научној целоставности. Изведена из Факата, она се оверавају низовима иримера из најодабранијих француеких иисаца. Уз начеда и правила живог говора, пзлажу се и иојмови историјски, где год прошлост баца светлост, у ногледу речи . њпхових облика и њихове употребе. Историјска разјашњења тим су потребнпја, што оиа дају кључ н за привидне аномалије. Иравила и изузетци, што без њих изгледају као иенојмљиви или и чудновати, постаЈу норед њпх логични п разложни. Па и ум може боље и лакше да схвати и утуви законе језика, кад му се даду разјашњења која га ностављају у стање, да нореди мене у историјском развитку гсвора, и уверава се о разлогу начела и правила Да би се граматичка Факта што јасније истакла, исиуњен је учебник и синоитичким ирегледима. А да би се што видниЈе изнела разлика између закона и правила садашњег француског језика и исгоријских иојмова, којима се развитак тих закона и правила разјашњује, иојмови ти излажу се у облпку наиомена, које би се, за разликовање од осталог текста, још и снтнијим словима штамиале. Напомене ове унраво су коментар синтаксе, који комотиији ученпци и учитељи могу и да изоставе, но којим ће озбиљнија и вреднији извесно хтети да се користе. Но господа реФврепти и нису имали, нпти могу имати шта да примете протнв нпшчевог дела у питању о научној исправности, иотпуиости и вредности. Они само у опште кажу, да Француску сиитаксу треба изучавати „више у практици него преко граматичких правила." Па и ове речи своје господа реФеренти сами иа делу побијају. Јер, у место да остану при учебницпма који су удешени за учење Фрапцуског језика „више у ирактици," као што су н. ир. учебници којн

I су по Олендорфовом методу за наше школе I израђени, они, напротив, преиоручују учебиик г. Недељковића, који све оснива поглавито на граматичким правилима! II У питању о вредиости учебника за Француски језпк битно је и главно: да ли се и колико иомопу тог учебника може да научи француски. За решење овог иитања иште се, наравно дубље знање француеког језика. Али, господа реФеренти ирелазе муком иреко тог питања, па сву пажњу и енергију усредсређују у ономе, што је тек од сиоредног значења, и за шта би, бар по њиховом начпну иостунања, било меродавно знање сриског (а не француског) језика. Они, т. ј., истичу нитање о моделисању француске синтаксе ао урнеку сриске; јер кажу: „синтакса туђег језика треба да је израђена ио истом илану, ио ком и синтакса матерњег језика, да је у њој изостављено све што је оиште синтактично (синтактични ирви иојмови, охште дефиниције, логична умовања, састав целог скелета синтактичног), све што је једнако." Да ко „синтаксу матерњег језика" тако безусловно означава као образац и за „синтаксе туђих језика," то може да се разјасни само тиме, што му је та синтакса иајбоље позната. Али, пред науком остаје иитање, да дц то што је иекоме најбоље познато, може да вредп и као нешто што је у истини пајбоље, и што у истини треба и може да служи као општи узор. На шта би изишла логика моделисања француске синтаксе по српској, постаје јасно, и кад се та логика примени на лексикограФију. Тако, кад би ко израдио за наше школе француско-сриски речник, у краћим размерама, али на оној основи и по оном нлану, што су француска академија наука и признати зналци Француског језика, на пр. Е. 1_,Шге и М. Не&сћегеИе, усвојилн за своје речнике, да ли би се за такав Француско-српски речник могло рећи: „не може се примити као школска књига за гпмназије," просто што би се било „против самог плана по ком је рађен, против основе на којој је започет и довршен," јер „није израђен по истом плану, по ком и српски речник" (на пр. Вуков), и