Просветни гласник

140

ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

је, многи су прегаженк, а заробљенпци погубљени са својим вођем Минцером. Од Минцерових пристилица побегоше неки у Холандију, где су нашли себи нове присталице. Ови људи дошли су на мисао да треба сви још један пут да се крсте, јер крштење у детињству није било никакво право крштење, по што деца нису ништа о томз разумевала, а и у Св. Писму није ништа о томе наређено. Тако је постала сзкта анабаитиста (противници крштења у детињству). Неки од њих дођоше у ВестФалију и настанише се у вароши Минстру. Најзнатнији од ових анабаптиста били су Јован Бохолд (обично је зват) Јовач Лајден, и пекар Јован Матпсен. Они се удружипге са једним свештеником у вароши (Ротманом), који је био недостојан учеиик Лутеров. У своје коло задобише многе грађане. Узалуд је епископ опомињао и претио, узалуд је власт покушала да овај неред сиречи, он је продужен даље. Један калуђер (Хенрих Руле из Харлема) трчао је као суманут кроз варош и непрестано викао: „Покајте се и крстите се, јер се приближио дан господњи". Исту вику продужили су после подне друга двојица људи. По што су савладали чету војника и отели оружницу, позваше сељаке из околнно да оставе посао и да дођу у варош где ће моћи бољз живети. Они су, као и Минцер, проповедали, да имање треба да је заједничко. Богати људи су морали оставити силом варош и предати све што су имали, а у варошп су остали само сиромаси и анабаптисти. Матисен заповеди да сваки своје сребро, злато и осталу имовину донесе у једну одређену кућу. Тако и би. По том су сиаљене све књиге осим Библије. Међу тим еписком минстерски, који је био побегао, поврати се с војском и опколи варош. Тада пекар Матисен изађе на пијац, изабра тридесет људи и викну: „Бог ми је објавио, да ћу ја сам са овим л>удима потући и ростерати сву еписконову

војску". И доиста овај помамни човек изађе а сви су били радознали, како ће се то свршити. Алињега је одмах први војник убио. Тада изађе кројач Бахолд и рече, да је он одавно знао, да му је суђено бидо, да се ожени Матисеновом удовицом и да он заузме Матисеново место као управник и заповедник. Сад кројач постаде заповедник, али ово достојанство са свим му поремети памет. На његову заповест морао је један златар објавити народу ово: „Бог ми је објавио, да је Бохолд као краљ одређен, да влада целом земљом и да потуче све кнежеве". Тада Бохолд паде на колена и викну: „Браћо моја! то ми је Бог одавна објавио, али ја сам чекао, да вам то неко други каже. По том заповеди Бохолд да му се направи златна круна, скиптар и широк мач. Даље је заповедио, да му се на нијаци паправи један престо и тамо је примао посете. Е :1д је ишао преко пијаце носио је скерлетан огртач, који је иадао но земљи. Ерајеве од огртача морао је носити један паж (царски служитељ, племић). Он дозволи својим присталицама,- да могу држати жена колико који хоће. Он сам имао их је четрнаест. Једну од ових жена носекао је он сам својом руком, што му је говорила о његовим заблудама. По том је играо око њеног мртвог тела. На послетку изасла он 28 апостола у оближње вароши. Царство Христово, како је он говорио, требало је већ уредитл. Већ је било време да се томе нереду учини крај. Епископ још жешће опколи варош и глад тако завлада, да су многи умирали, док су други ко сенке ишли. Па ипак нико се није смео усудити да говори о предаји. У том побегоше из вароши два грађанина и показаше епископу један тајни улазак. Једне мрачне ноћи продреше 400 војника кроз руне на бедемима и сад се отпоче страшна сеча, која је трајала до сванућа. Еоје могао побећи, тај је побегао или се сакрио у нодруме, пусте манастире или друге про-