Просветни гласник

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ ИЗ ОПШТЕ ИСТОРИЈЕ

141

валије. Тобожњи Краљ усиузао се на најгорњи бој једне куле. Али њега издаде један дечко, те га ухватише и оковаше. Његови министри такође су похватани и затворени у гвоздене кавезе заједно с њиже, да их као ретке животиње, воде но земљи. По том су у Минстру погубљени. 8. ПЈ)одужен.е реформације. Ове распре, заблуде и иеуредности, које су се тада појављивале, нису могле задржати бодрог Лутера, да не брана све што је добро. Године 1523 написао је он нову службу божју, коју су у Витенбергу одмах примили. По том се побрину, те уреди књигу за иевање и уреди начин певања у цркви. Године 1524 остави манастир и свуче калуђерско одело. Друге године ожени се једном сиротом али поштеном девојком, Катарином Г>ор. Мало доцније путовао је са својим пријатељем Меланктоном по Саксокској, да се увери како нроноведници и учитељи врше свој посао. Ту су нашли ужасно незнање. То је наморало Лутера те је написао свој велики и мали катихизис, који је учитељпма и свештеницима служио као путовођа, но коме су народ и младеж могли обучавати. Уз то је позивао Лутер све варошке општине у Немачкој, да се побрину о поправци школовања деце, и ономињао је кнезове, да одузета црквена добра употребе на ову похвалну цељ. И доиста уведена је ре®ормација по Лутеровом захтевању и науци не само у Саксонској, него и у многим другим иределима Немачке, иа чак и у Пруској, Шведској и Данској. Ва реФормацију је било врло повољно го, штоцар Карло Уннје готово ни долазио уНемачку и у опште бринуо се о многим стварима, које су му далеко прече биле него свађе Немаца. Од како јеизабрат за краља у Француској Франц' I, један млад, јуначан човек, од тад су се оба владаоца мрзила.

Они су водили четири крвава рата између себе, а нарочито око врховне власти у Ломбардији. Ове борбе водио је Кардо далеко од Немачке и овај велики цар никад није упознао карактер Немаца. Само кад је настала каква огромна свађа у Немачкој или кад му је требало новаца сазивао је сабор. Тако је он године 1529 сазвао сабор у Шааеру. На том сабору оиет се поновила борба међу католицима и Лутеранима. После дуге препирке, католици су ишли чак дотле, да су хтели забранити Лутеранима службу и све новине у цркви. Против тога протествовали су Лутерани и од то доба добили су име „протестанти" Још важнији је био (1530) сабор у Аугзбургу коме је сам цар присуствовао. Ио саветима саксонског курФиршта учеии имирни Меланктоп израдио је једно дело, у коме су била изложена нравила иове цркве. Овај рад његов био је врло вешто израђен. Свака реч била је брижљиво измерена, вера цротестаната била је врло јасно изложена не дирајућин ни мало заблуде католика. Ова Аугзбуршка вероисиовед , као што се у спису називала, прочитана је јавно а но том предата цару, који је на то одговорио, да ће он ово дело озбиљно проучити и онда донети своје решење. Он нредаде овај спис једној комисији католичких духовника међу којима био је и Ек. Они написаше један одговор. који је био тако незгодан и иеудесан, да је сам цар био незадовољан и вратио им дело да друго напишу. Њихов опет одговор предат је протестантима, којима јецар претио да ће пасти у немилост, ако би се усудили да и даље што год одговарају. Сноразума међу обе партије није могдо никако бити. Свака од њих била је тврдоглава и остала је при своме мишљењу. Али кнежеви продужише ширење реФормације у својим земљама. Лутер није био у Аугзбургу, јер • ку Фиршт саксонскп држао је да није паметно, да се <'н излаже оиасности. Али за