Просветни гласник

белешке о просвети и школама

200

Главни мој материјал што га ја имам сада на руди јесу извештаји изасланика и управника појединих школа. Сем овога, ја ћу свуда имати на уму и оно, што је и мени, и можда нама свима, врло добро познато. Главна ће моја брига бити да колико је год могуће не изнесем нигде каку обману и неистину, но да се постарам да свуда потражим и изнесем сушту истину. Читаоде унапред молим

да ово имају на уму, и да ми у току овога рада нигденишта не упишу у какудругу тенденцију. Гед ћу узети сасвим природан. Почећу с основним школама, прећи ћу све средње и стручнешколе и завршићу с Великом Школом и општим нашим стањем и приликама просветеим. И тако, молећи читаоце да ми опросте за овај мали увод, ја прелазим сада на саму ствар. (Наставиће се)

БЕЛЕШКЕ 0 ПРОСБЕТИ И ШКОЛАМА

Школе руских балтичких провинциза. Лутеранске парохијалне и општииСке школе у ЛиФланднји, за тим сеоске народне школе у Естланду и Курланду, па и учитељске семинарије балтичких провинција подвргнуте су од сада једним царским указом руском министарству народие нросвете. До сада су све те гаколе биле иод својим обласним („земским") управама.

Књижарска радња у Немачкој. у почетку ове— 1 880. — годппе број кљижарских трговина у Немачкој порастао је на 6.509, док је у почетку 188 5. тих трговина било 6.30 4. Од свега овогодишњег броја 1,4 54 су књижарнице издавачке (\ 7 ег1|§5ћис1)ћап(]1ип»), 223 издају уметничка дела (Кип8 №ап(1е1), 179 су за музикалпје, 9 3 за сортиментну уметничку радњу (то им је главни носао), 178 за сортиментну радњу с музикалијама (главни посао), 1 5 5 воде антикпарску трговииу, а остале 4.0 4 4 књшкарске трговине су за све послове: сортименте, књижарство, антнкварство, колпортажу, уметничке и музичке производе, земљописне карте, за трговину с хартијом и писаћим материјалом. Трговина, које су или сличие иоменутим или не раде иосебне самосталне нослове, а то су експеднције. редакције итд. — има 18 3. О целокупној комиснонској трговини старају се 7 главних комисионских тржишга, чији су комитенти (иовереници) овако распоређени : на Лајпциг долази 5.9 1 5, на Беч 609, на Штудгарт 4 4 3, на Берлин 3 39, на Будим-Пешту 146, на Праг 114 н на Цирих 99 комитената.

Новинарска статистика. 12. књига «Статистичких Анала» ^АппаЦ (И вШкЦка), које издаје талијанско мииистарство трговине и земљорадње, донела је овај стагистички иреглед свега новинарства и периодске шгампе у различним државама јевропским и северо-америчким. Тако је излазило : У државама: Год. Новииа На 1 новине и листова долази становн. Здруж. Сев.-амер. 1 880 1 1.31 4 4.433 Швајцарској 1880 561 5.0 73 Данској 1880 327 6.0 2 2 Белгији 1880 641 8.612 Нем. Царевини 1 880 5.04 1 8.973 Француској 1881 3.716 10.138 Вел. Британ. [881 3 083 ц.409 и Ирској Шведској 1880 348 13.120 Аустрији 1 880 1.378 1 6.070 Угарској 1880 646 21.343 Италији 1883 1.298 22.3 50 Русији с Финландом Из ових се цифара лепо види колико је у образованом свету развијена писменост и жудња, којом се људи пнтересују новинама и приликама политичким, економскнм, религиозним и научним. Ово је интересовање особито јако развијено у Сев. Америци, Швајцарској и Данској, а од великих јевропских држава Немачка стоји на првом месту како по броју новина, листова и иовремених списа, тако и по односу њихову према становништву. Одмах за њом долази Француска, па Бел. Британија и Ирска, за тим Аустро-Угарска и Италија, и најиосле Русија.

1880

776

109.61 1

ПР0СБЕТНИ Д0БР0ТБ0РИ

Походиоци школе мачкатске, у окр. ужичком, приликом прославе св. Саве ове године приложили су 70-20 динара, да се тиме оснује фонд за помагање сиромашннх ученика те школе.

Г. Жилорад П. Шапчанин, унравитељ Народног Позоришта дао је министарству просвете и црквемих нослова 80 комада своје књижице : Раваница, да се раздаду школама.

Издање и штампа нраљевско-српске државне штампарије

Одговорни уредник Живојин П. СимиЂ