Просветни гласник

Д У X Н А С Т А В Е

И В А С II И Т А Њ А

199

конима и силама. Цела је васелена ностала бесвесно. Небо и његова теда постала су и држе се у своме норетку с две снле: нривлачном н дентриФугалном силом. Површнну земљину, оваку кака је, начиннла је ватра и вода. Биљке и животиње на н>ој ностале су по силама и законима, по коЈима и данас постају и живе. Љубичица и раст, црв и слон, печурка и човек нијежо/геда живе, него морају ; и ннје хоКе да нропадну, него морају, Силе природне крећу све и на живот и на. смрт. И свака појава у природи , на земљи, у животу тедесном или духовеом^ то је израз неке силе, последица њена, а у исто време узрок некој другој, а ова опет другој, и тако даље. Оно мало духа и интелигенције, што се јавља у животиња до човека, тако је мало и неприметно, да се ту јасно види, како се цео живот тих организама потиуно иредаје сиољним силама. II то мало духа је резултат простих механичких сила. И онде где се он највише јавља, гдеје он најјаче развијен, а то је у човека, колико има радња, које се врше потпуно свесно? Човек проведе скоро по века у незнању. Од ове друге свесне половине пола иде на спавање. А од оне друге будне ноловине скоро половина иде опет на несвест. Маса свих народа живп и ради више иесвесно, инстинктивно, по природноме нагону, не с потнуном свешћу. Остаје дакле врло ограничен број и створова потпуно свесних и времена кад се свест јавља. И то јо опет цроизвод општих природних (козмичких геолошких и биолошких, накратко:) Физикадних и кемиских, или једном речи: механичких сила. Човек заузима у природи највише место. И његово тело и његов дух највише су развијени, и он 1'е једини кадар да потпуно појми себе и свет око себе, и да свесно утиче на развитак свој и онога што је око њега. Само човек може намерно себе да развија. И то је баш оно, што га највише одваја од овога осталога света, и што га непрестано све више и више одваја и уздиже. Животиње немају шкода, књига и наставника. Човек има. Ниједна друга жпвотиња не може да каже: ово треба да урадим, овако и овако ; ово не треба. Само човек може. Само човек може намерно и свесно себе да образује. Ко хоће некога да васпитава, он мора да позна свога васниталика. Ко хоће себе да раз-

вија, он мора да позиа себе. А ко хоће да позна себе, тај мора да покупи све своје мисли, сва своја осећања, па да их међу собом пореди и према некој општој норми измери, и да отворено сам пред собом иризна све, шта му ваља, а шта му не ваља. Познање и признање — то је започетак даљег развића; то је већ у некодико развиће. То је први корак у науку. Јер шта је наука? Познати једну ствар са свих страна онаку кака је она сад, па онда ноћи у прошлицу и видети како је она постала и како се развијала и развида овака кака је, па из тога известизаконе, по којима се она развија, тако, да свима посдедицама знамо узрок, а из даних узрока да можемо увек и унапред знати иоследице, — ето то је наука. Ја предузимам један посао, који је само оваЈ први кора^к. Хоћу да нокушам, да изнесем цедо наше умно стање данас. Да покушам, велим, јер зебем да ћу према материјалу, који ми је на руци, и прмликама у којима сам, моћи да га израдим тако, да он не буде само иокушај. Ко би изнео умно, индустријално и социјадно стање нашега народа, он би изнео цедо његово културно стање. Акадби се упустио у прошлост, на потражио постанак и развитак овога стања и извео онште законе но којима се оно креће, он би писао Културну Историју нашега народа. Моје је само оно прво, и то без историје, без прошдице. Умно стање одиста мо?ке бити и огледадо индустријалнога и социјалнога, али тако исто и индустријално и социјадно могу бити огдедала и умнога стања. Ко би хтео да изнесе цедо културно стање нашега народа, тај би морао дуго и дуго да путује, да разгдеда, да купи и да штудира. А ако би хтео да пише и Историју културну, њему бп још више требадо и времена и труда и штудије. Да и ја израдим овај свој иредузети посао како ваља, требало би ми много што шта. Требало би ми, нрво, да сам пропутујем свуда, да се свуда доста побавим и видим све својим очима од краја до краја, и друго, да имам много више и времена и материјала што су га други сабрали.