Просветни гласник

198

ДУХ НАСТАВК И САСПИТАН.А

мер смета хармонијски уплив свију наведених иримера. Још штетније уиливишу на образовање оаштег иојма иримери, коуи су ио себи јако интересантни; који имају јак индивидуални интерес. Ова се околност не узима довољно у обзир при објашњавањима. Обично се траже интересантни примери, да би се тако пажња изазвала и одржала, и ово се и поститне; али тиме се не постиже главни резултат. Место да се духу примерима помогне, те да се образује општи појам, на овај се начин он одмами и сву пажњу обрати на конкретни или индивидуални карактер тих примера 1 ). ') У своме сјајном говору о реФормама, доказпвао је МасаиГау у безбројним нримерпма, да само рашћење и ширење Енгдеске изазива промене у њеним установама. Његови су примери многобројци и веома јасни, ади по негде тако много интересантии, да одвлаче пажњу слушалаца од главне ствари, рад које су они наведени. »Ко може казати, да после 100 година неће понићи какав други Ливернул на обали неког усамљеног хебридског залива, са свима многобројним угодностима за трговину и саобраћај, са магацинима и безбројним катаркама од морских лађа. Ко може казати да се пеће у канемарским нустињама дизати огромни димњаци другог Манчестера?«

Једно средство, које увек етоји на расположењу, јесте контраст, који скраћује рад на тај начин, што одмах искључује представе, које би се могле номешати са оним, што се хоће. Да бисмо дали представу о кругу, ми га мећемо поред овалног облика. Поред оних група предмета, помоћу којих хоћемо да дамо апстрактни број 4, ми стављамо и једну груну од 3, а једну од 5 предмета. Вело и црно износе се у исто време заједно. Да бисмо што јасније објасншш шта је луксуз, ми наводимо примере простог и умереног живота. Учитељ мора бити потпуно свикнут, да наводи контрасте или противности, као што у његовом духу поред те навике треба да је стална и она, да примере или појединости узима за обј ашњење. (Наставиће се)

ДУХ НАСТАБЕ И ВАСПИТАЊА у Србијн у последњој четврти 19 века По извештајиша изасланичким и другим изворима Н апиодо Ј. Миодрагови-к

»Познај себе самога". Сократ. Некад ништа пије било овако као што је данас. У далекој давнашњиди, пре неколико стогина иљада или милиона година, нити је земља била овака, нити су јој брда и долине биле оваке, нити су бнљке и животиље биле оваке, нити је камење и земља била овака, нити је небо, нити је човек био оваки. Све је било друкчпје. Све се у току силних и неизбројних векова мењало и мењало, док није постало све ово овако, како је данас, па се и дан дањи мења, и мењаће се док је света и века, докле год трају две чињенице од којих је начињен цео овај свет

а то је: материја и снла, које су у суштини нераздвојпе и чине једно. (И та мена, то непрестано промењивање свега, од постања иа до сада, и преко садашњице у будућност, зове се: развитак. Развијала се, развила се п развија се васелена: развијала, се развила се и развија се земља: развијало се, развило се и развија се све што је на њој и живо и мртво. Развијао се, развпо се и развија се и човек, човечанство, народи и дух. Тоједакле један од најопштијих закона целе ирироде, и органске и неорганске, живе и мртве. Највећаи најважнија особина овога закона васеленског — развитка јесте, што се он врши сасвим бесвесно, по простим механичким за-