Просветни гласник

ВАСПИТАЊЕ

К А 0 Н А У К А

197

1) Избор јединака мора бити таки, да се на њима огледају најситније, а и највеће разлике. Једноврсни примери не смеју се нагомилавати; они само оптерећују дух. Разноврсни су примери потребни, да би се квалитет комбинација показао. Да бп се заочио апстрактни квалитет округлине или круга, мора се то показати на конкретности примерима, који се у величини, боји, материјалу, положају и околностима разликују. Да бисмо објаснили неко здање, морамо показати различите врсте грађевина, које служе. различним цељима. С иочетка су најбољи таки пргшери, у којима су основне или главне мисли са свим уочљиве, и који споредне односе тек узгред износе. Ми не можемо створити један круг у апстрактноме, као што то Плато мишљаше, нити можемо у истини један круг направити, који не би имао неке одређене величине, али ми можемо материјал свести на једну танку црну линију на белој површини. Два или три така круга разлпчне величине, од којих би један био црн на белој површини, а дрЈчш у другој каквој боји, били би довољни па да се све остало удали сем простог облика. На овај се начин апстрахирају нарочите оеобине, у колико је то могуће у овом случају. Ако бисмо у оваком случају узели друге нримере за објашњавање округла облика, у којима би јаче иадале у очи друге саоредне особине, а не сам облик, онда се ни пажња не би обратила на облик, него на те друге особине, које су већ по себи интересантне. Кад би се узео изглед сунца на подне, или хоризонта на мору као пример за објашњавање округлог облика, онда би то били рђави примери за стварање појма о округлини, премда се и то може употребити и у овом случају, ако је пре тога појам о округлини на другим примерима добијен. 2) Предмети, који служе као иримери, треба да су тако уре/јени, како &е бити

лако уочљиво оно, што је код њих једнако. Ако су то материјални објекти, онда се морају поређати и према симетрији. Бројеви, као .што су 3, 4, 5 треба у почетку у редовима један поред другог да се сравњују. Пирамиде и коцке обично стоје на њиховој основи, кад се очигледно хоће да покажу. Животињски и биљни облици поређају се симетрички за сравњивање. Ова је метода нужна исто тако за сваћање једнакости као и разлика. При усменом описивању је паралелизсм облика у језику једно добро познато реторично вештачко средсгво. 3) Гомилање примера мора дотле трајати, док се успех не поетигне. Кад хоћемо да се упамти нека нова уонштеност, онда се за то време мора све остало оставити на страну; ми не смемо дозволити при таком раду никаки прекид нити расејавање. Ми морамо подесне случајеве у најбољем реду износити, док све неједнакости не ишчезну пред моментом једнакости. Тивљанска Фаланкса, као главна концентрација наједну тачку , типски је израз објашњења једног општег нојма или апстрактне идеје. Многе апстракције ми стварамо помоћу разбацаних утисака, које смо скупили овде мало а онде мало. Ово је једна врста случајног образовања, које је од најмањег уплива, али и најмање труда и напора потребује. Све што се на овај налин стекне, може се примити, али учитељ не сме при настави тако разбацане утиске давати. Кад се он већ упусти у неко објашњење, онда му је дужност, да га тачно и у свези потпуно изведе. Ако су ученици довољно зрели, да могу разумети појам лењивости, онда треба завести читав низ примера, па којима се, поред све разноликоети и споредних односа, може јасно видети та општа особина код свију. Учитељев је задатак, да све примере тако подеси н уреди, да се на њима олако може заназити једнакост. Оваки тежак нри-