Просветни гласник

2 I 0

ДУХ ИЛСТАВЕ

И В А С 11 И Т А Њ Л

животне потребе. Ео сматра кућу као накит и израз богаштине, тај ћејетако и градити да му томе одговара; ко је пак сматра за сшониште од непогоде спољне , и за храм живота и здравља, тај ће је и градити, да му одговара захтевима хигијенским. Турци смаграју женскиње само као срество за уживање мушких, за то их и снремају само за харем. Ко на њих гледа као на домаћице н мајке човечапске, тај ће их спремати друкчије : тај ће настојавати , да оне буду здраве н снажне, да нознају послове и дужности и кућне и материнске , те да буду што снособније и ногодиије, за то обоје. Ко на њих гдеда као на људе, као на човека у опште, тај и у васннтању неће правити никаке разлике, сем оних, које већ сам ши условљава. Видимо дакле, да се према разноме погледу мењају и цељи разне, па према њима и срества , којима се оне постижу, и методе, како ће се оне постизати. Псто је тако и с духом шш душом. Врачаре и врачарице, које сматрају душу као скуп ђавола, анатемаи анђела, једном речи : добрих издих „духова", унотребљавају разне траве и трње, да измаме и истерају зле „духове", кад у некога „уђу", то јест, кад се ко разболи. Теолошко носматрање вели , да је човек „образ и подобије божије", и „раб божји", с којим Бог чини што год хоће, па чптају молнтве, и моле му се, или да му „да" живота и здравља, да још поживи, или да му „узме душу". Природњаци и лекари, који сматрају дух, душу, и све духовне радње као производе извесннх процеса телесних који знају, да, чим се јави кака појава, мора бити ма где и ма кака узрока, којн је производи, нити иду удухове, нити имају посла с молитвама, већ траже тај узрок, па или га отклањају ако је штетан или га намерно истављају, ако је корисно и добро оно , што он производи. Тако је и у васпитању у опште. Ко како гледа на душу н дух дечији и људски, така ће и средства и начине употребити да га развије. Друкчије ће га развијати онај, којн мисли да је он нешто ваздушасто и одвојено од тела, друкчије онај који мисли да је он снојен с телом и нераздвојено везан, а друкчије најносле онај који и не мисли ништа. Ми улазимо у иосао, у средства и методе, које су употребљаване у

нашем васнитању, на ћемо се постарати, да из тога изведемо погледе, који су владали у њему. 1. Наука Хришћанска Кад се сетимо, да су наше школе ноникле из цркава н манастира; кад се сетимо, да се религија н религиозно осећање јавља пре науке саме ; кад номислимо, да толика маса скоросвих народа још стоји без икакввог другогзнања и науке сасвим на религији и постуна но религијозним убеђењима; кад дакле видимо, да религија свуда јаку владу има, а да је наука још врло слабо раснрострта, при свем том што је животу људском поиздавала толика добра што их он има: онда можемо очекивати, да ће и наша настава, и наше васнитање, да се започне с Богом и религијом. А пошто су религије тако силне и разноврсне, и сваки народ чува и гаји своју, то и ми можемо унапред очекивати, да ћемо у нашим школама и нашем васпитању, наћи и нашу хришћанску и то специјално „православну." И донста, све наше основне школе и закон њин, и распоред ево започињу с „Наувом Хришћанскам®, и то кроз све разреде, и скоро сваког дана. Ево у I р. молитава „Оченаш« и „Богородице дјево" и мојсејевих заповести. Ево у II разреду других молитава пуно, и „Катихизиса" с целим „Вјерују«, у коме су свети оци прописали свету у што и како да „верује". Ево у III разреду „Црквене" или 0 Свештене Историје" »старога и новога завета", где нам се, разуме се сасвпм догматски прича само о јеврејскоме народу и једноме Вогу, како је он „руководио" свој народ. Ево у IV разреду, где се све то попавља и утврђује, с додатком неких још „прпча из новог завета". Дакле сасвим библиски, и разуме се, у духу »православне« вере. Сад да видимо како.је то све нредавано. Црема овоме шта се предавало ми већ можемо и унапред погодити и како се нредавало. Јер кад се сетпмо психолошкога закона да дух не воли оно што не разуме и пгго га сувише мори, а видимо, да је цела ова наставна материја така, онда унапред можемо знати, шта ће нас сретати по школама. И заиста, ево шта веле извештаји. Изасланик