Просветни гласник

15АСПИТАЊЕ

К А О Н А У К А

онда се он зауставља неко време на том проналаску, и та га појава раздрагава. Ово образује један велики део нашег интедектијадног интереса, по што нас то не само са општим и апстрактним измирује, него још даје особиту драж тим радовима, кад се иримени на иигау обдаст. Разноврсност нримера и труд, који је дух нре морао уложити за њихово схваћање, још и више повећавају ону духовну драж при открићу једнакости. 5) И другим начином може се савладати онај отпор нротив нрелаза од интереса, који улива индивидуалност, апетрактним појмовима, а то је, да се свуда ради са обзиром на узрок и носледицу у свету. Појам о узроку и аоследици, крупа целе научне зграде, јесте један од ирвих иојмова, који детињем духу сви&у. Уз најпростије покрете иду и приметне последице : кад падне стодица чује се лупа, а кад се храна узме осећа се пријатност. У овим случајевима почиње сазнавање узрока, и оно се још од првог ночетка тачно схваћа. Кад неки предмет изазове каку промену или неки утицај, онда он утнче нри томе само једном од многих својих особина, које он има: за око обдик, за руку отпор, за уво глас, и нримећујући појединце ове утицаје, долази се до анадизе нли апстракције особина, које разне утицаје проузрокују. Раздвајањем утицаје ми понајпре долазимо до тога, да тежину упознамо као једну особину ствари, и тежину стодице -да сматрамо као једну засебну њену особину, коју она има заједно са осталим стварима. Али да се ово по утицајима сазна и свака особина за себе издвоји, не смемо колективне (заједничке) индивидуадности ствари ни сувише брзо, а ни сувише лагано износити. Дете зна штајеу опште седиште, по штоје најпре на својој стодицп, а поме на другој какој или некој кдушгци седедо. На овај начин оно додази до доста уопштених представа.

6) Да би се утврдида једна зчшштена представа и стадно у духу одржала, најбоље је да се упозна неколико ренрезентативних примера. Да ли ће бити потребно мало иди много таких примера, то на првом месту зависи од тога, кака је нредстава. Тако : за нросте облике, за тежину, за течност, за провидност нотребно је врдо мало примера; а за метал, биљку, дрво, тицу, средства за храну, неку снагу, једно друштво, потребно је много таких нримера. 7) У опште се узима, да име треба дати са опшгом представом. Уз ово после додази у згодно време и доФиниција, која заједно са ренрезентативним нојединостима утемељава нредсгаву у духу. Де®иницијом се находи некодико нросгијих представа, за које се нретпоставља, да су већ познате; а резултат и успех од де ®инициј е зависи од тога, да ди су те иредставе доиста раније научене иди нису. Тако на пр., за круг ми имамо: 1) ренрезентативне примере; 2) Речи Евклидове деФиниције. Обадвоје заједно сачињава садржину наше представе о кругу. У оним случајевима, где се један појам образује из других, раније стечених појмова, и сама је деФиниција довољно и нотнуно објашњење, без икаких појединости. Ово се дешава у математици, кад је ученик већ упознат са елементарним појмовииа о броју, једнакости, динији, углу, површпни и курфама (вијугама). У таким случајевима била би чиста узалудна дангуба, кад би се наводиди поједини примери о троуглу, четвороуглу, многоугаонику, кугли иди кругу. У обичном току мешовите наставе ради се и нехотице са обе ове методе у свези. Еад учитељ објашњава „краљевину," он обично наводи и поједине примере, на пр., Енглеску, пруску и т. д., али у исто време објашњава опширније једну краљевину као земљу (станпште) једнога народа, који заједно под једним краљем живи. Можда је