Просветни гласник

ВЛСПИТАЊЕ

К А О Н А У К А

221

муле. Код неких предмета може бкти најкраћн нут, да се најнре наведе оно што је оппгге (општи појам), па онда да се износе поједини примери; јер и тако главни утисак или еФекат учиниће се тек онда, пошто се обадвоје у духу споји. Ако општи појам није сувипге опширан и тежак, ако нема много апстрактних реченица, које нису никаким појединостима осветљене, онда може бити најбољи пут, да се он за неко време упамти као проста Формула, која ће се одмах за тим оживети подесним примерима. На овај се пачин не губи ни мало времена само са примерима; а оно што је опште већ је на своме месту. При описивању видљивих предмета мора се дати облик, величина, и боја, али при томе нема никаког природног приоритета. Дух обично чека, док све не прими. „Црна кугла, која има једну стопу у пречнику," — овде су све три оне горе особине по реду казате: облик, величина н боја. Овај ред у излагању особина нити је бољи нити гори, него ма који други. Исто би тако добро било кад бисмо најпре казали боју, па онда облик па величину. Исте ове узајамности (корелативности) ми имамо и у различитим појмовима, који се односе на друштво. И овде прави смисао остаје непотпун, у лебдењу све дотле, док се ке добије и његова допуна. Да се разуме држава, треба знати шта је владалац а шта су поданици, а ни један се овај појам не може разумети, док и други не буде јасан. Али, ред којим Пе се ови иојмови дати ■није сталан и неироменљив. Цри објаитавању физичких иојава и снага влада такође овака узајамност. Кад се хоће да да појам о саонштавању снаге, онда се морају узети у обзир два дела : прималац и давалац; а једно од тога двога мора се најпре споменути. Међу тим, појам ће бити потпун тек онда, кад се изнесе и оно друго.

Тако исто мора се на ову узајамност пазити и у описним предметима, и увек подешавати, да се у сваком случају даду узајамни појмови или иредставе, како ће се потпуно једна с другом спојити. При томе раду нема никаких изузетака од закона о логичком реду или поступности. 2) Није могуће баш потпуно и у свима појединостима држати се оне иоступности, и сваки нојам удесити према готовини оних нојмова, које ученик већ има; по некад се умеша и неки појам, који ученику није познат, и опда му је отежано разумевање. Овакојако у објашњењу треба да буде нечега што се већ зна ; али није могуће овај принцип баш тачно извести у првим стадијама учења. Многи називи, који се младом духу дају, нису потпуно познати ; у њима је пуно празнине. По некад се у предавању употреби тако много назива и израза, које ученици не разумеју потнуно, да предавање остане без успеха; а неки нут опет разумеју само од чести, и то им после помаже да доцније мало по мало дођу до потпуног појма. Истина ово је једна неотклоњива незгода, али је тако велика и штетна, да се ми увек морамо старати да је сведемо на најмању меру. Иразнине, које овим путем постану у духу учениковом, остају све дотле непопуњене, докле сви предмети не постану раиномерно разумљиви, и сваки не добије нраво своје место, и док се та равнотежа не ностигне код ученика тако, да ни један не нрелази на другу област и друго знање, док није потнуно савладао оно нпже, које служи као припрема. Разумевање ће овде онде мало застајати, јер недостаје припремно знање у некој важној тачци. На свима областима испочетка долазе називи, који се не могу потпуно разумети, док ученик не учини још неки напредак. Он је у том случају ограничен за неко време на сумњичење и неразбистрено мишљење. Тиме му се цело разумевање за неко време