Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРДЗОВАЊЕ С.1ЕИИХ

224

хањ) г , нпти мора за њим сдедовати. Неговање гдаса за њевање једва да зависи од артикулираног гдаса. Лепота у тону и начину говора може со у еваком добу старости добити, само ако су органи још ндастички н нису узели никакав погрепган нравад. Исто то вреди задржање и понаптање, играње, гимнастичка вежбања и ручне умешности. С друге опет стране и само морадно васнитање није баш потпуно зависно од знања и интедитенције. Посдуганост и накдоност могу се и без тога развити. Морадност, која се оснива на раздозима и разумевању посдедица, развија се тек онда, кад се то могне разумети, и према томе, она много доцније долази. На посдетку ни у изучавању страних језика нема велике вредности да ли ће се узети најпре овај или онај језик. Биће корисније. ако се узме латински пре оних модерних језика, који су с њиме слични ; али иначе, у другим страним језицима, нема "никаког одређеног рода, кога би се морали нридржавати. Читање није од велике вредности за добијање знања ; јер знање се може у сваком степену и усмено саопштити. У које се доба може употребити читање књига за добијање знања, то је ствар, која зависи од увиђавности и иравилне оцене ученикових способности. Баш иошто дете аотиуно иаучи читати, оиет још за дуго време оно није у стању да из књиге много знања добија. 9) Учење језика и стварно знање мора уиоредо ићи, међу тим у томе се не мора

баш један исти корак држати; у једноме се може брже напредовати него у другоме. Пошто се стварно знање добија једино личним посматрањем, то није безусловно нужно да с тим упоредо мора ићи и говор. За саопштавање је знања потребан говор, али иазити се може и без говора ; при самој пажњи није потребно, као нри усменом саонштавању, да се пази и на сама шакта, а и на изразе. Такође и језик (говор) може се непрестано даље развијати, а стварнознање да остане онде где је, и да ни мало не напредује, иди другим речпма : ученик се може непрестано све више оспособљавати, да исте ствари исказује на раздичне начине, а, онет да о њима ништа вигпе не зна. Нема ни једног једитог ®акта, који се не би могао изразпти на врло много начина. И тако, знање језика може се усавршаватп и развијати и без великог умножавања нашег знања, и ако је оно свезано са самим стварима; а исто тако може бити и обратно. Еад је од два дела, једнога пара, један интересантнији, онда ће и пажњу више привлачити и тиме учинити, да га тачно познамо, док онај други део једва ако мало упознамо. Тај однос излази на видик и у разлици оне две духовне снаге, од којих се једна односи на учење језика (говора), а друга на стварно знање или познавање света. Нико не може научити говорити, а да не познаје ствари, на које се говор односи ; али количина његових израза не мора бити саразмерна његовом знању ствари. (Наставнће се)

ШКОЛЕ 3А 0БРА30БАЊЕ СЛЕПИХ (каста.вак) ^ рода старога века, и у оним државама, које Слегги ггре заснивања нрве школе за њихово С у сво ј др Жа вни живот заснивале на много ооразовање стодећа преХриста. Али баш ту одмах наидаОвде бисмо имали на првом местЈ да раз- зимо на једну тешкоћу, која нас нрати све гледамо положај слепих код различних на- до последњег века, до онсг времена, кад су