Просветни гласник

230

% к њ и г е и к н> и ж е в н и ц и

Америчка иравила за живот. Основно изучавај свој иосао. Тврдо се држн једног и не мељај своје занимање. Гледај све да урадиш брзо, али не хитај. У свима својим радовима поступај систематично. Започет посао увек доводи до краја. Један посао, урађен данас, вреди два, намишљена да се ураде сутра. Не слушај врдо многе савете, него буди самостадан. Тврдо се држи предузетих оддука, и буди у свем тачан, и све извршуј. Никад немој бити бесиослен ; даји свагда користан рад глави и рукама: нек се одмарају само за време спавања. Буди

КЊИГЕ И КI VIII Архив за словенску Филологију проФесора Ватрослава Јагића. („ АгсМу Гпг 31ауГ8сће Р1п1о1одГе" ип4ег МИшгкипд уоп А. Вгискнег, А. ГевкЈеп, \У. Кећгтц, ћеги.иа§е§ећеп уоп V. ЈадИ. VIII Вап<1. ВегНп, \Уе1(1шапп8сће Висћћапс11ип§, 1885., рр. VI, 676 т 8°.) Овај немачки наслов носи књига, која у тромесечним свескама излази у Берлину на немачком језику, и коју из Петрограда уређује и на њој с особитом љубављу ради наш чувени и много заслужни Ватрослав Јагић, нроФесор петроградског университета. С четвртом свеском завршио је „ Архив за словенску филологију « прошлу, 1885. годипу, а своју VIII књигу или осму годину свога излажења. Пред сваком књигом овога, заиста правог, „архива" словенског треба с великом поштом застати и сваку хвалу одати човеку, који ове — 188(3. — године навршује пуних двадесет и пет година свога обилатог паучног рада 1 ), а све од г. 1864. (почео у свом „Кпј12етшк"-у, па наставио у „Влс^-у југослов. академије и још боље у књизи, о којој поведосмо реч)" редовно и неуморно прати сваку књижевну појаву у преголемој ') Прва књижевна радња Јагићева, колико иам је познато, изашла је г. 1861. у Загребу, и зове се »Ра1иг(п ро сујеси паае^а пагос1по|*а рјевпЈбиа •/ мислимо да је штампапа уз »Програм загребачке гимпазије" за 1861. год. 0 ночетку Јашћевог књижевпог рада види и његову кратку биограоију од Луке Зоре у »Словинцу« за 1880-г., стр. 192- 194.

према свима благ, великодушан на речима и на делу. Помажа другима, да иду трновитим путем људскога живота. Увек почињи с малим. Они тпто стоје горе, некада су били доле. Не тежи да се што нре обогатиш : и ако мала , али истинита корист ујемчава добро стање. Мисли увек о чем говориш; само глупади говоре оно, о чем не мисле. Запамти да мисли припадају само теби: речи пак већ постају имање других.

ИЖЕВНИЦИ и пространој области словенске Филологије, тј. опе једва постижне обласги научне, која обухвата, прво, лингвистику или науку о језику, па за тим културну и литерарну исторпју, етнографију, митологију и нолитичку историју свих словенских народа. Ко жели озбиљно и научно да се упознаје с развитком и напретком делокупне словенистике и поглавито словенске науке о језику, тај ће готово са свим постићи своју намеру и само тиме, ако буде читао све оно, што Јагић нише и радио оно, што Јагић нрепоручује. А ко би хтео огледати какав је то посао, каквог је обима и замашаја, доста ће бити, ако и мало само завири у коју било свеску Јагићевог Архива... Није нам овде намера, да Јагића и његове радове коме нрепоручујемо : само његово име вреди више, него и пајбоља и најопширнија препорука; и људима стручпим, којн се не убојаше тешкога задатка науке о језику, било би не само сувишно, него и неумесно говорити о значају, вредности и садржини „Архива за словенску Филологију." Ипак узесмо да баш на овоме месту прикажемо бар једну књигу овога заједничког словенског оргапа, јер мислимо да »Нросветни Гласник" понајпре треба да води рачун о свима круппијим појавама оних словенских н страних књижевности, које су најближе нашој књижевности, особито науди о језику и умним производима нашега народа. С друге