Просветни гласник

206

карактерне слике

113 опште истор Ш

у цркву н видео је кад чита, пеза, кдечи, моди се Богу и илаче, то је јако иотресадо његову нежиу душу, и неисказано страхопоштовање пред Спаситељем, јако потресаше његове живце. Још из рана је навикаван, да често под ведрим небом кдечи и да се Богу моди. И доиста он је ово чинио са највећом уердношћу и радошћу, на и кад је сам био. Мали озбиљни дечко допао се свима људима. Нарочито се доиао једиом господину (Монтмор) који га је измолио од његових родитеља, да га са својом децом васпита. Са децом овога господина послаг је он после неколико година у школу (Еодегијум де да Марк) у Париз. Млади, врло нридежни, нослушни и смирени Калвин добијао је сваки дан највећа одликовања између свију својих другова, који су му с тога завидеди. Кадвин је увек надазио да нешто покуди у њиховим навикама, а тим су они постајали све рђавији. Он је био у свему врло поштен и осетљив, то је опет њима било криво, те су га увек дражили и ружили. С тога се код њега укоренида јака раздражљивост, осетљивост и самољубље, премда је он увек био наклоњен само ономе, што је било добро. У једној нрепирци на латинеком језику, у којој је својом окретношћу и научношћу привукао пажњу свију слушалаца, иоказао се тако, да је добио парохију у једном важнијем месту, и то у 18 години, где је свој посао отнрављао на ведико задовољетво свију. Једно црквено имање купио је био још у евојој дваиаестој годиии, јер сетада тако проћердавало сувишно богатство цркава. 2. Међу тим он је остао дуго веран стази, којом је пошао био. Један научен његов рођак ( Роберт Олив«тан ) упознао га је најпре са Бибдијом. Том нриликом већ се упознао са главним правилима нових реФорматора у Немачкој и Швајцарској. Ње-

гово веровање у истинитоет католицизма поче ее јако колебати и ово произведе у њему такав неиир, да ее дуго није могао усаветовати нити се знао помоћи. Неко време надвлађивала је љубав мишљења, која је у детињству добио и стало га је грдне муке док је та мишљења као заблуде одбацио. Али ова борба у мишљењу трајала је еамо дотле, докле о новој вери није добио тврдог убеђења. Чим је ово настало беше му немогуће, да и даље остане католички свештеник. С тога остави драговољно своје место и оде у Орлеан да учи права, због чега његов отац јако ее обрадовао. Са својом обичном вредноћом Еалвинје за кратко време у иравним наукама постигао знатан уенех. Он се одрече свих ужпвања, јео је врло мадо и до иода ноћи читао је књнге. Јест, он је растерао све евоје нријатеље, који су му додазили и сметали му да учи и свима се замерио. И сами његови учитељи чудили су се његовом брзом напретку, и да би га довољно одликовати могли, нонудише му докторско достојанство. Ади он то не хте примити, јер је желео да сдуша нравне науке код једног едавног учитеља прапа (Андреје Алцијатуеа), који је дошао био из Италије. На овом университету био је тада један млад Немац (Волмер) постављен за пцофосора грчког језика. Са овим проФееором Калвин се уиознао, и овај га паговори да учи старе језике и Нови Завет. С тога он баци правничке науке у запећак, а отиоче учити језике распаљен сидном жељом, да као ширидац истинске Христове науке задобије част код Бога и заслугу код људи. И доиста он отпоче у оближњим седима да проповеда нову науку. Како је своју науку казивао од свег срца и из убеђења, то је он евуда налазио најживљег одобравања. На разне начине пробали су, да га задрже у Буржеу, али због смрти очеве он оде у Њојон а по том у Париз, где се одмах при-