Просветни гласник

508

КАРАКТЕРНЕ СЛИКЕ

ИЗ ОПИ1ТЕ ИСТОРИЈЕ

њима Женевљана, онда не би нико био крив за моје протеривање, и изгледало би као да су ме куће а не људи из ове вароши протерале." 4. Он опет сад отпоче да проповеда. да учи, пише и — да се љути. Његово морално оеећање већ се бунило због тога, што неко узима интерес, или једну ствар продаје скунље него што је купљена, а он је није прерађивао. Да би учипио да Жеиевљани буду поштенији, саставио је строге црквене законе, ио којима је кажњено свако непоштење, које би ез доказало пред црквеним судом, који је за то одређеи. Може се мислити, како је нарочито млађи свет био противаи овој етрогости. Међу тим стари људи иалазили су у томе врло добар пример, а како Калвин не беше човек, који би започето дело у пола оставио, то је и нови поредак бар дотле нистојао, докле је његов основалац живео. Код Калвина није важио никакав углед личности. Један сенатор (Ами Иерин) и генерал у Жеиеви био је непоштен човек и велики противник решорматоров. Једаи пут је он био кум једном детету, које је Калвин имао крстити. Он се одрече да га за кума прими и отворено изјави, да се за кума могу узети само побожни и скромни људи, за које се поуздано зна, дазадобро њихових кумчади хригаћанеку бригу хоће да заложе. Други пут судски секретар, (Бертајлер) био је одлучен од цркве због пеуредности у животу. Он се жалио савету и овај му доз110,1и носле пола године да се може причестити. Узалуд је Калвин преетављао, да се на томе човеку није приметило никакве поправке. Сенат је хтео да употреби ову прилику, да утврди своју надмоћност над црквеном влашћу (конзисторијом). То је значило радити нротив Калвина. У недељу, кад је секретар хтео да ее причести, држао је Калвин један ватрен говор против раскалашнпка и еа проповеднице под-

викну чисто грмећи : „Ја ћу пре изгубити живот, него што ћу мојом руком пружити причешће недостојноме." То је такав утисак учинило, да су се бојали нереда у цркви и еекретарови пријатељи саветовали су му да се удали. Али Калвин не остаде на пола пута. Окружен народом запрети он сенату да се у будуће не мегаа у ствари, које припадају црквеним властима. У осталом, што се ублажила мржња, коју је Калвин на се навукао својом строгошћу, учинило је пајвигае то, гато је он био савестан, вредан и некористољубив, тако да су се и његови противници морали чудити. Калвин је био еиромах и он је то хтео и остати. Кад га је савет нонудио, да му да један додатак он је то одбио речима : „Ја не радим за добит, други треба од мене да добију, а ја од других нећу." Његова илата изноеила је само 50 талира, дванаест мерица жита, два бурета вина и бесплатан стан. И од таке плате уштедио је он у време неке скупоће двадесет талира и прп том потпомагао еиромахе. 5. Како се далеко може заблудити у ревности за вером, кад нема хригаћанеког стрпљења, показује иеторија несретнога Серведе. Михаило Серведа био је гапански лекар, али уједно је био велики мислилац и нријатељ теолошких испитивања. Онје живео и радио више времена у Француској. Са више учених људи онога времена дописивао се, па и са Калвином. Али овај се на скоро одрече дописивања с њим, јер је приметио, да Оерведа о тројству божјем има друкчије мишљење него он, а нису се саглашавали ни у науци о судбини. Калвин је учио, да је Бог још од вечних времена одредио добре људе за блаженство, а зле за проклетство, а ми унраво и не знамо, за што је овог или оног изабрао. Кад је Серведа изложио своје мисли у једној нарочитој књизи под насловом: „Обновљење хригаћанства," Калвин га огласи