Просветни гласник

276

ПЕДАГОШКЕ СТВЛРИ

На тим равницама нема вароши нн ееда, па се оне с тога зову пустаре (степе). По тим нустарама има и сад много дивљих коња. По много њих живе у другатву. Коњско друштво зове се ергела. Али људи су мучећи се уснели мало по мало те су припитомили коње, и тако је коњ сада једна од најлепших и најкориснијих наших дома&их животиња. Начин храњења. — Док је ждребе мало, оно сиса своју матер, и то му је храна. По томе што младЈгнче коњско сиса своју матер. коњи се зову сисари. Кад одрасту, хране се коњи травом, сеном (по невољи и сламом), јечмом, овсем (зобљу), мекињама; једу и хлеб ; а даје им се уз осталу храну и соли. Коњ сажваће своју храну и добро уситни пре, него што је прогута, п не повраћа је више да је опет но други пут жваће. Воду хоће увек чисту. У јуначким нагаим песмама велп се да су коњи наших старих јунака пили и вино. „Впно пије Краљевићу Марко, пола пије пола гаарцу даје". Нека понови о начнну живљења и о начину храњења: Н. Н. Н.... Корист. — Од коња имамо много користи. Коњи вуку кола, у којима се возе путници, и у којима се нреноси из једног места у друго разна трговачка роба, а код сељака разни њиховн производи (жито, сено, брагано, воће, пиће, дрва и разна грађа за зграде...). Вемљорадницнма коњи јоште вуку и плуг, када ору, и врху им разна жита ' (пшеницу, јечам, овас, крупник); окрећу млинове у сувачама; баштованима окрећу коло, кад залевају багату. На коњма људи и путују. Кад човек путује на коњу, каже се да јаше (глагол јахати). Кад човек хоће да се попне на коња, каже се усести (уседнем) и узјахати (узјагаем). А кад хоће да сиђе с коња каже се одсести (одседнем) и сјахати (сјагаем). Човек који јаше на коњу зове се коњаник и коњик. „Ко је пегаак иритежи

опанке, ко је коњик притежи колане". Војници, што у рат иду на коњма, зову се коњаиици. Напш стари јунацп чинили су своја јунагатва на добрим коњма. Зато су они врло пазили своје коње. Нага стари јунак, Краљевић Марко, вели своме коњу: „Давор гааро, давор добро моје!" У песми се пева да је Краљевић Марко одсекао главу своме гаарцу, кад је видео да ће умрети, јер му је било жао да се после његове смрти његовп нелријатељн, Турци, корнсте његовпм гаарцем. .У великим варошима, у којима је говеђе месо врло скупо, и нема га доста за све становништво, кољу се и коњи, те сиромашније нородице. купују коњско месо, и једу га, јер је јевтиније од гоиеђег. Код нас коби обично угину од старости или од какве болести. И кад коњ угпне, онда се од њега употребљава кожа за онанке и друге кожне ствари. Од кошгга коњских граде се цростији чегаљеви,кутије и другеситне ствари. Струна из коњског рена меће се на гусле и на гудала (објаснити пЉа су гусле, и какву важност имају за наш народ). Длаком коњском, а нарочито оном из репа и гриве пуне се дугаеци и јастуци. А и кости коњске, као и од других животиња, употребљавају се за негато у шабрикама, у којима се гради гаећер. Нека каже какву корист имамо од коња: н. н. н Нега. — Што је коњ бољи, здравији и јачи, то и вигае користи човек од њега има. Р1>ав коњ нити може добро вући терете, нити добро и далеко носити на себи коњаника. Да коњ буде добар, треба пре свега да је од доброга соја. Али и коњ од доброг соја поквариће се и неће битн добар, ако се не буде неговао како ваља. Коња ваља на време хранити добром и чистом храном, а појити га иа време и чистом водом. Ваља га држати у коњушници ( штала није срнска реч). Коњуганица треба сваки дан да му се чисти; треба да је нространа и умерено вп-