Просветни гласник

244

ЗАПИСНИК ГЛАГШОГ

ПРООВЕТНОГ САВ15ТА

Немања је добио на управу пределе, куда теку реке л Ибар, Топлица, Расина и Морава". Откуд Морава ? Заборављајући да је Хум отргнут од Србије још пре Уроша I. и да је н>нме владао „кдетвеник" угарског краља, писац каже, да су се Дубровчани, свадивши се са Урошем, користили „незадовољством хумскога жупана, који хтеде бити самосталан" (од Србије), и да га је Урош освојио (1254), а мало даље тврди, да је (1266) уз сина добио Мачву, „у нади да ће тако лакше и Хум придобити" ! (стр. 23). Драгутин је збацио оца 1276 г. у договору с „тастом", а овај је умр'о још 1272 г. (стр. 24). Писац каже, да је Урош III подигао Дечане од плена, задобијеног у боју код Ћустендила а Дечани су сазидани аре тогабоја. Међу тим не каже се шта је Урош III нобедом над Бугарима задобио Србији (стр. 28). Писац признаје, да су Хум освојили Восанци за владе Уроша III (стр. 28), а на другом месту пише, да је Душан 1350 год. ударно на босанског бана „који се беше одвојио од Србије" (стр. 31). На једном месту каже се, да је угарски краљ 1356 г. узео Хум, а на истој страни стоји, да је Хум, по смрта стрица Војислава, отео Никола Алгомановић ! (стр. 32). Писац каже, да је Вук Бранковић управљао „до маџарске границе," а кнез Лазар, у исто време „Посављем и Подунављем" ! Како се то слаже ? Писац усваја резултате истраживања о смрти Урошевој Љ. Ковачевића и И. Руварца, а опет по народној традицији узима, да је Вукашина поставио Душан Урошу за „сауправника" стр. 31). Заборављајући да је на страни 31 рекао, да су Маџарп отели Мачву и Београд 1359. г., на стр. 34 тврди писац, да су то отели Мацари за време борбе између Лазара и Алтомановића ! Ово последње није истина, као ни то, да је Жигмундо отео Мачву и Београд за време борбе између Високога СтеФана и Бранковића (1402 — 1403; стр. 39). Писац тврди, да је Восанце предводио на Косову војвода Влатко Храњић, а треба Вуковић, јер је Храња брат Влагку (стр. 36). Није истина да је бој косовски трајао

три дана, ни да је ночет у среду, већ је почет и довршен у уторнпк (стр. 36). Писац је помешао Ђурђа Топију са Ђурђем Балшпћем, јер меће Драч у Зету (стр. 49). 0 Зети има мало, па и то није без погрешака. Тако писац вели, да је после Впсокога Стевана завладао Стеван Црнојевић, заборављајући, да је пре њега владао Ђурађ Бравковић. Није ни то истина, да се Ђураћ Црнојевић одрекао власти над Зетом у корист Митрополита (стр. 50). После Твртка I писац спомиње само једног вдадаоца босанског, Стевана Томашевића, али га меша с његовим оцем, јер узима да је владао од 1444 г. Отуда је дошда и та иогрешка, да је деспотица Јелена удада своју кћер за краља босанског, у место за краљевића (стр. 48 и 52). Погрешка је гшсати да је сва Карађорђева Србија чинила пре устанка београдски нашадук (стр. 53). По обиму , ова је историја најнространија (има 23 1 / 2 табака ситпо писана) и најпотпунвја. Писац је изложио важније всторијске догађаје у свима српским областима до најновијег доба, и тиме је у неколико поправљао погрешку у програму за срнску историју, у коме н. пр. нема ништа о историји Црне Горе у прошломе и овоме веку (од 1703 г. па до сад). Али нема сразмере у излагању историје појединих српских области, јер н. пр. историја Рашке од Немање до 1459. год. издожена је на 8 табака, а историја Босне, за то исто време, не износи ни један пун лвст. Писац је забележио и време, кад се што догодило, забележио је године и у насдовима н у тексту. Расаоред је удешен у свему по ирограму. Поред насдова појединих чланака обележени су са стране сви важннји догађаји, који се ^гомињу у програму. Тим је олакшан ареглед и по том би се могда удешавати и ноједина предавања. Стил је на много места тежак, као што се види из овпх примера: „Сви су народи у свом првобитном добу потпадади иод утицај природе и немајући никаквнх срестава да се боре против природних појава они су их почели обожавати, приписујући им натприродну сиду" (стр. 3).