Просветни гласник

302 ПУЏЕТСКА ДЕЕАТА АУСТРИЈСКОГ МШПГСТАГСТПА ПРОСВЕТЕ II ЦРКПЕНИХ ПОа!ОВа

школе у Доњој Лустрији више од 1.200.000 динара. Уз то ваља имати на уму још и ово: бечка је општина обећала да ће бесплатно уступити место па коме би се така школа могла подићи и да ће од своје стране давати у име нотноре по 12.000 дин.сваке године. За то иреддаже да се стави у буџет сума која је потребна да би се што пре могла подићи једна занатлијска школа у десетом кварту бечком. — Тај је предлог унућен буџетском одбору. Посланик кнез Чарторијски тражи да се већа пажња и новчана цомоћ обрати занатлијским школама у Галицији, јер се до сад врло мало урадило у томе погледу. Галиција заслужује да се на њу боље пазн, јер, што се буде једна покрајипа боље и јаче развијала, од тога ће већа корист и по целину произићи. VI 0 учитељским и основним школама У посланичком дому дошда је на иоследњем месту буџетска дебата о основним школама, иа и она је без великог зиачаја, једино с тога што дебата о буџету министарства просвете трајаше пуних дет дана, те се посланици већ заморише и што многи не хтедоше у овом питању нападати мпнистракоји је још нов у својој дужности и није до сада дао повода немачкој опозицији да га оптужује за ово и оно што њој не би годило. У накнаду за то, ми ћемо изнеги оно што је рађено у буџетском одбору, пре него што је, дакле, цео овај буџет дошао пред посланички дом. На првомје месту претресанаиозиција од 160.000 дин. одређена на благодејања ђацима учитељских школа. Посланик Тонкли напомену, како наставници у учитељској школи у Марбургу предају све немачки, само што се словеначка граматика и књижевност предају словеначки. Према огромном броју словеначких учитељских кандидата требало би сви наставницн да знају словеначки језик. Пре неког времена предавао је словеначки језик један наставник који није имао довољно снреме за предавање тога језика. Шга би рекли Немци у Чешкој, кад би се у њиховим учитељским школама сви предмети, осим немачког језика, предавали чешки? Па и у Љубљани предаје пољопривредне предмете на-

ставник који нема квалиФикације за то. Говорник тражи да се за то место постави спреман наставник. Министар иросвсте примећује да су оних 160.000 динара намењени заблагодејање учитељских кандидата у сиромашнијим нокрајинама, као: у Галицији, Истрији п Далмацији и наиомену да је у учптељској школи у Љубљани повећан у почетку године школске број часова нз словеначког језика. Известилац Иречек налази да у учитељској школи у Марбургу треба да се и недагогика и природне науке предају на словеначком језику. ГЈриликом гласања одбор је одобрио за учитељске школе, мушке и женске, 2,466.000 динара (а влада је тражила 2380 дин. више). За тим се ирешло на основне угколе. Прво је узео реч посланик Лоренциони и рекао: Истина је да се нико силом не тера да своју децу шиље у немачке школе, али шта ће да раде оне сиротне општине које нису у стању да саме о свом трошку школу и учптеље издржавају? Оне морају да ппггу да им се отварају макар и немачке школе, Јер иначе им се не даје иомоћ новчана којом влада располаже. Влада нарочито гледа како ће у талијанским крајевима у Тиролу да све германизује, а тако не ради ни у Чешкој пи у Моравској ни у другим земљама. За то тражи: да се укине немачка школа у Тријенту и Говереду; да се у Инсбр/ку, Боцеиу и другим немачкпм местима, где има више од 40-торо деце талијанске народности заведе п о једна талијанска школа и т. д. Посланик Тонкли налази да су прилике у којима се налазе Словинци у Крајпнској врло бедне и жалосне. И ако Словинци износе знатан део становништва у тој покрајини, ипак се они на сваки могући начин занемарују. И тако с народним образовањем стоји врло зло у тој земљи. Говорник опомиње владу да не иде више тим путем којим је до сад ишла. Посданик Рус признаје да у Крајинској нема ни једне чисто словеначке школе, већ их има 254 немачке и 90 за обе народности, али објашњава да томе није ннко крив, јер још је — вели — гроФ Хоенварт 1867 г. доказао да сами Словинца не желе да имају своје школе, пошто радије дају своју децу