Просветни гласник

БУЏЕТСКЛ ДЕБАТА ЛУСТРШСКОГ

у немачке школе. Зато је и 1869. и 1871. г. земаљски школски савет издао наредбу, иошто се дотле ни једна општина, из четири сдовеиачка школска округа, није јавида да жеди имати чисто сдовеначку шкоду — да се у напредак у шкодама за обе народносги пспрва све предаје сдовеначкој деци њиховим матерњим језиком, па кад се довољно упуте у немачком језику, онда да се на том језпку обавља целокупна основна настава. Без знања пемачког језика не би се — ведн — могао пи један Словинац у Крајинској латити нн једног заната. Посланик Линбахер' т\ жи се, како се Салцбургу, који сноси 51 — 52 од сго свију трошковаза основне школе, пе дајенакаква помоћ, а међу тии Тнрол, који је готово у нстим приликама као и Салцбург, добија 76.000 динара. Посланпк Калтенегер наводи како се учитељи често одају подитичким агптацијама и моли министра да стапе томепа пут, па ако не иде друкчије, оно и силу да употреби. Носланик Ларајтер узима учитеље у заштиту паводећи, како су учитељи ваљани и како савесно врше своју дужност у школи, нити они уносе у школу раздор међу народности. Посланик Хајлеберг наводи да нису учитељи ти којп сеју раздор међу народностима у Аустрији, него то чине неки свештеници, иарочито уШтајерској, који где год стигну, и на проповедаоници и у исповедаоници, агитују противу либерадне странке, па шта више држеи „молебствија," призпвајући божју помоћ противу својих противника. Министар просвете примећује на говор носланпка Калтенегера, да ће он енергично стати на пут политичким агитацијама учитељским, чим се докажеда су због тога из-

[■СТВА ПРОСВЕТЕ И ЦРКВЕШ1Х 110СЛ0ВА 30 3

губили поверење народа у коме живе и да ће од своје стране јако настојавати да се учитељи понашају онако како доликује њиховом позиву. — Што се тиче шкода у Крајинској, мипистар држи, колико му је познато. да су школске прплике тамо доста повољне, као пгго су и односи међу народностима на свом месту. На говор посданика ,1оренцона примећује мпнистар да није вољан укидати немачке школе у јужном Тиролу, него ће их не само одржавати, већ и још више потпомагати. Кад је дошла на ред позпција „школски надзор " тражио је реФеренат Черкавски сталне школске надзорнике и тужио се што се на овом месту претерано много штеди. Посланик Гњевож пзпоси неке иеуредности које постоје у основнпм школама и међу школским надзорницима у Гадицији. Министар иросвете одговара Черкавскоме, да се за сада не може мислити на сталан надзор, поред осталих узрока, пи за то што би за то требало најмање 800.000 дип. впше но што се сада троши. У осталом, о сталном школском надзору ваља мпсдпти опда када се садашњи закон о основнпм школама изведе свуда као што треба. Посланпк Цота примећује да је сувише мало школских надзорника у Буковини. Министар иросвете одговара да је просветна управа бпла увек вољна да постави што више школскпх надзорника у Буковини, али је невоља, што нема за то спремних лица*) *) У посланичком дому иођепа је још дебата о црквеним Фондовима и о клерикалној дитератури, у којој има врло жалосних и неморалних појат; но ми не доноснмо овде ништа од ње, налазећи даје од мањег шггереса за нас.