Просветни гласник

МОНТЕСКИЈЕ , РУСО И ВОЛТЕР

гледа Францеских на разне ствари. Никад се пре тог времена није што сдободније написало у Фравцеској, о вери, подитици и друштвеним неправдама. Са гдедишта сдободоумља енглеских деиста напада се ту оштром и заједљивом сатиром папство, нетолерантност цркве католичке; а исмевају се и покоје важне догме хришћанске као н. пр. вера у страшни суд и т. д. Међутим нисац је по вери деиста 1 ) т. ј. он верује у Бога и бесамрће душе и налази да је вера потребна да буде гајптељка братства и врлина људских. Са писмима о вери и религијозним обичајима измешани су извештаји о политици и социјалним приликама. Апсолутизам Луја XIV пред сатиром Монтескијевом нема милости. Он се сваки час враћа на ту тему. Он саркастички описује лалшу величину Лујеву, његово тлачење народа ; расииање и иировање на љеговом двору 2 ). Ни други кнежеви европски нису иоштеђени 3 ). Особито су занимљива писма која Узбек шаље своме харему из те земље (Францеске) „где се не зна ни за стид пи за врлпне" о женама, њиховим сујетама и лукавствима ; о театарскпм уживањима; о глупости и сујети аристократије; о ограничености проФесора универзитетских; о школастичностн у школама; о славољубљу Францеског народа ; о дујелима; о академији наука „том телу од четрдесет глава испуњених Фигурама, метаФорама и деФиницијама;" о судовима у којима се крута правда превија и усукује и т. д. За читаоце Моптескијевог доцнијег и важнијег дела о духу закона запимљиво је, да он у овпм писмима, свом првом делу, устаје у опште противу сваке монархпчпе управе, било уставне или неуставне као унраве која гаји поквареност, и убија врлине људске. Република је само школа друштвених врлина; у њој је само, човек велика. Исмевање свега тог веома је драстично, али је књига постала, у брзо, врло популарна. Пасажи и реченице х ) Вид. н. нр. 1е1 (.ге 83. 2 ) БеИге XXIV. „1Је го1 (1е Ргапсе ев1 1е р1и8 риЈзаап!; рг1псе (1е ГЕигоре. Ј1 п'а рош1 с1е иппез (1'ог сотте 1е го1 <ГЕзра§пе, зоп уо 181 п , та18 П а р1ив с1е Г1сћеззе ^ие 1и1 рагбчиЧ! 1ев Иге с!е 1а уапИе <1е 8еа бије4з, рћгз теријвзаћк ^ие 1 ев пипев». 3 ) Беиге 102.

309

ИЗ ТИХ, и у стилпстпчком погледу, дивних писама излетали су на улицу и летели од уста до уста. Књигаје оила омиљена и у круговима оним, против којпх се баш највише окомила. Иронија! На основу тих писама, и ако су безимено први пут печатана, изабран је Монтескије за члана академије Францеске, 1728 год. Пре тога на две године, он је, да би се могао више и доколнпје бавити својим долитичким и историјским студијама, напустио био своје звање у парламенту Вордовском а да би прибавио што више искуства, путовао је по Европи. Том приликом походио је Беч, где је био у друштву и гостима код свог пријатеља принца Евжена Савојског; па је после пропутовао кроз Маџареку, Италију, Швајцарску у Холандију и Енглеску. Овде се задржао најдуже; остао је две године. Ово бављење у Енглеској имало је на утврђење његовог политичког мишљења силна уплива. Неколико великих и талентованих енглеских државника с' којима се том приликом познао помогли су му да продре у механизам енглеских политичких установа. Од тог времена енглеско политичко уређење постало је за њега идеал. Он је нашао да то уређење гарантује више слободе и више сталпости у развијању народном, него што је икоја република, икада могла дати својим грађанима, и узео себи задаћу да енглеска уређења и слободе објасни и популарише за наук и користовање осталих народа. Прн крају 1729 год. вратио је се Монтесаије у своју отаџбину. Више није улазио ни у какве јавне послове пего се, на свом имању код Бордоа бавио књигом и изучавањем политичких уређења код разних народа, нарочито Грка и Рпмљана. У једно време мислио је да ппше књигу у којој би упоредио политичке установе различних народа са установама енглеским, али је тај план напустио. Резултат тих његових испитивања бнла.су два дела. Једно је, „СопзМегаПоп зиг 1ев саивез (1е 1а §гаш1еиг (1ез Еоташз е4 Де 1еиге Лесап^епсе" 1734 („о узроцима величиие Римљана и њихова пада"), а друго је Езрп!; (1ез 1оГз. 1748. (Дух закона). И то прво дело, које од истог нашег писца имамо у српскон преводу, вреди и данас читати. Монтескије је том историјом, у ко јо