Просветни гласник

308

МОНТЕСКИЈЕ, РУСО И ВОЛТЕР

постао је најшира и најсиажпија крила за растурање мисли. Францески се говорило у круговима аристократије а и имућиије буржоазије у Бечу, Иетрограду и Берлину, као иу Италији и Мадриду; а Францески нисци читани су са таким иретиостављањем домаћим писцима да су народне књижевности једва могле животарити. Ништа пећете н. пр. у Немачкој, у почетку XVIII века, тако често чути, као јадиковање што је народни језик забатаљен и што се ствари њил писане нечитају, а ако вас не мрзи да потражите какву књигу из тог доба, видећете да је написана неким чудноватим, макаронским језиком и стилом искићеним туштом речи корена Францеског. Тако је Францеска књижевпост, не ориђиналношћу, јер ориђиналност нрипада Енглезима, него иештином иопуларисања Францеских иисаца и понуларном владом Францеског језпка, преовдађивала у прошломе веку; и нису енглески него Францески писци забављали мисли и укус европске чнталачке публпке, и утицали на живот и развијање друштвених односа. Са тим што рекох ие треба узети, да Францеска књижевност иије имала ништа ориђаналног. Она је многе погледе и теорије енглеске који су тамо остали непотнуни, иедовршени прихватнла, развила и усавршила. Материјалистичка школа на иољу ФилозоФИЈе, којој су преставник Дидеро, Даламберт, Хелвецнје и т. д., и ако заклијала у Енгкеској, на пр. у мислима каквог Толанда, разбујала је до велнког и силног стабла у Францеској. Разбирање, колико су утицали Фрапцески писци на културно развијање евроиских народа; праћење ио гдекојих мисли, начела и идеала од њиховог времена до данашњих наших дана; како су те мисли и идеали нагнњали да се остваре у животу и установама социјалним и политичким, како су се у њпма зачињале револуције од великог замашаја; све то сачињава најзанимљивију страну у најновпјој исгоријп европској. Колнки је само уплив био спнса Монтескијевих, Волтерових, Русовљевих? Све наше данашње теорије о уставности и уређењима полптичким, полазе од Монтескија; он је основалац модерне политичке науке; сви наши идеали друштвени и полити-

чки, наши погледи педагошки, наши ногледи на вештину, извиру из списа Русовљевих. У Француској се спремају, да 1889 године подигну величанствен сноменик Русову, и свп образованн народи нозвани су, да заједнички нодигну споменик. Нишга правилније. У Европи нема народа чпја се књижевност дебљом пли тањом узом не веже за Русоа. Он припада целом образованом свету. То се исто, са истим правом може рећи и о Моитескају и Волтеру. На та три велика имена ја бпх желео задржатп пажњу; ну, у овом иредавању само на Монтескију. Монтескије се родио 1689 год., равпо сто година пре Францеске револуцпје коју су његови сппси у велико спремили. Фамилија је његова била од старе аристократије, ц ималаје своје имање у Бреду близу варошп Бордоа. На том се имању Монтескије родио, а у тој вароши школовао. 1714 год. постао је члан нарламента (установа административно-судска) у Бордоу, а 1716 год. и председник. Негде у својим Фрагментима (Репвбез (Пуегзез) прича нам, како је за време тог звања у обичаим канцеларијским пословима бпо до зла бога неумешан, али је зато у раду савести и правде био доиста велики. Његови биографц спомињу са задовољством једиу прилику, која га збиља износи као човека и савесна у својим дужностима и лојалиа према владаоцу земље, и искреног пријатеља народа свог. То је бнла прилика, кад је, једном, као председник бордоског нарламента ишао пред престо, да се жали на велике памете који се чипе народу (поводом једне нове дације) 1721. год., кад му је било 32 г. печатао је Моптескије своју књигу аПерсијска аисма " (у две свеске), која ће, може битп, и којем читаоцу овог предавања бити нозната, по преводу Гдпна Милићевића. Два Персијапца, Узбек и Рика, које је жудња за путовањем и иознањем страних народа пзмамила на занад Европе, шаљу отуда својпм ирпјатељпма, у домовину, извештаје о обичајима, наравима, мњењима, погледима и т. д. народа које су посетили. Они су најдуже остали у Фраицеској, и то у Паризу, зато се у тим писмнма и највише Францеске а специјално Париске друштвене ирилике и описују. Та су писма оштра сатира на будалаштине и махне установа и ондашњих по-