Просветни гласник

монтескије, русо и волтер

311

стано законе које је Бог поставдо, и мења оне, које је сам пронисао. Он је ограничен, потчињеи заблудама и незнаву, подложан страстима. Њему треба вера и ФилозоФија да га подсећају на закон морада и на Бога. Треба му грађанских и политичких закона, да му одреде границе кретања и жпвљења у друштву. Пре свега има закона ириродних који се тако зову јер потичу једино из конштитуције човечијег бића. Да би те законе познали, треба замислити човека ире постанка политичких друштава (држава). У такоме стању биди би једино ти закони по којима би се човек унрављао. Замишљајући човека у таком стању, дошди бисмо до ових закључака, које, у осталом, у неколико потврђује и оно што знамо из путоииса о људима најнижег ступња културног: да прве мисли човекове нису могле бити далеке и спекулативне; да је он мислио како ће се сачувати, пре него што је прешао да мисди, како је постао; да је пре свега осећао своју слабост; да је дрктао пред свачим, бегао од свачег. У таком стању сваки се осећа да је нижи од другога; сваки избегава наиаде на другог и борбу са другим. Ирема том ирви закон ириродни био би мир. Уз осећање слабости иду осећања потреба. Тако би други ириродни закон био тражење хране. Страх, као што је речено, нагонио би људе да бегају један од другога, али, увиђање да је страва општа и узајмна, примамило је људе да се прибдиже једни другима. На том узајмнсм приближењу радпдо је и оно задовољство које свака животиња налази у друшву своје специје, и иолна љубав. И узајмно мо■ љакапе људи за љубав и иомоК био би треКи, ириродни закон 1 ). Осем првих осећања, људи имају и разума (или знања). Тако они имају још нешто што их узајмно веже ачегакод другпх животиња нема. Они имају дакле и један друкчији мотив да се вежу удруштво; и жудња за животом у другитву јесте четврти закон ириродни. Чим се људи нађу у друштву, губе осећање своје слабости. Једнакост, каквајемеђу њима носгојала, престаје, и стање рата на') 1,а рпеге паШгеПе ^и'Ј1а ве {'оп11оијоигв Гип а Гаи1ге вегад^ ипе 1го1вЈете 1оЈ I. 2.

стаје. Свако поједино друштво осети своју снагу: отуда рат међу народпма. Сваки појединац у друштву осети своју снагу и труди се, да за свој рачун обрне гдавне користи тог друштва: отуд рат међу људима у друштву. Ове две врсте рата, изазивају потребу закона за регулисање односа међу народима и међу људима једнога народа. Ту је постанак ираву међународном, ираву иолитичком и ираву грађанском. Закон, у опште, јесте разум људски у толико, у колико се но разуму управљају сви народи на земљи; и закони политички и грађански сваког народа јесу само особите, сиецијалне прилвке на које је примљен, тај људски разум 1 ). Закони морају одговарати карактеру народа за који су прописани, тако, да би било врло изванредно, кад би закони једног народа могли бити подесни за који други народ. Закони треба да су у складу с' ириродом и начелом управе каква постојп или каква се жели увести. Они морају одговарати физичној нрироди, земљи, клими леденој, врућој и умереној ; каквоћи земљишта, његовом положају, његовој величини; начину живота народа земљорадника, настира, ловаца; они морају одговарати стуињу слободе колико ове устав трни; вери грађана, њиховом броју, њиховој трговини, њиховим обичајима, њиховој нарави. Најпосле закони имају односа и зависности међу собом. Они морају бити у односу са својим постанком, морају одговарати циљу њихова законодавца. У свим тим односима и погледима треба их оцењивати (Б. I. 3). Монтескије је у том свом славном делу предузео, да испита све те односекоји утичу на установе и законе људске. Пре њега је још Боден, у својој „Республици" обратио иажњу на то, колнко климатички односи, величина и ноложај земље, занимање народно и т. д., упливише на законе људске, али он ни из далека не разрађује та питања онако детаљно и научно као Монтескије, а иокадшто и претерује у прииисивању сувише великог утицања по којој од тих чињеница. Ј ) »Г^а 101, еп §епега1, ев1 1а твоп ћишајп еп 1ап1 <]и' е11е §оиуегпе 1оив 1ев реир1еб с1е 1а 1егге; е(. 1ев 1 о 15 ро1Ш^иев е1 сЈуИев (1е сћадие паИоп пе (1о1Уеп1 цие 1ев сав раг11сиНег8 оп 8'аррНцие сеИе га180п ћишаш*.