Просветни гласник

312

МОНТЕСКИЈЕ, РУСО И ВОЛТЕР

По Монтескију, ништа тако силно не утиче на карактер закопа и установа људских као облик иолитичке уараве. Зато он најпре прелази на расправљање и објашњавање односа који постоје међу законима и природом иди начелом уираве. „Како ово начело утиче најјаче на законе, трудићу се да га добро познам и ако успем да га добро осветлим, иидеће се, како закони теку као из свога извора". На том послу као на најглавнијем и најдуже се задржава Монтескије и тај посао даје карактер иолитичког сииса његовоме делу. Ми се нећемо унуштати у његове оштроумне и обилним историјским Фактима поткрепљене погледе на различне врсте политичких установа; на његово груписање свих могућих облика управе под монархију, ресиублику, и десиотију на коју је поделу критика још одавна напала, јер је лако било доказати, да је н. пр. десиотија само пзрођен облик монархије, као што је олигархија, изрођен облик республике, и да је боље класиФиковати (разредити) политичке облике дрзкавне према томе како је расиоређена суверена власт у државама и као што су Арнстотело и још неколикн стари политички писци чинили.Ми немамо временада заостајемо на Монтескнјевом фином, и, за политичку науку, новом разликовању ирироде управе од њена начела, где, под природом унразе треба разумети политичку организацнју државе и под начелом, оно што ту организацију одржава ; на његовом ориђипалном, узвишеном и корисном доказивању, да политичке установе постоје дотле, докле живе у друштвима начела тих установа; да монархија траје, докле траје у друштву њено начело, част (Гћонпеиг) ; деспотија, докле у друштву влада страх ; демо* кратија, докле у друштву или народу буде добродетељи (тег1;и). У место свега тога, ми ћемо се задржати мало на главној, основној мисли Монтескијеве теоријеве. Сви старији а и неки новији писци (Гусо) доводили су ностанак државе или политичног уређења народног од уговора замишљаног између суверена (владаоца) и народа. Код Монтескија се државни жпвот развио нужно и природи сходно, а задатак је државе вазда један исти : да гарантује више или мање сло-

боде члановима друштва (поданицнма). 1 ) Монтескијева је деФиниција слободе нешго замоI тана. Слобода је моћи чинити оно што треба хтети и небити принуђен чинити оно што не треба хтети".?) То преведено у нешто јаснију реченицу, значи, да .је „слобода моћи чинити све оно што другоме не шкоди 1 * чему можемо додати »п што се не сматра да је човек, као члан друштва, ради општности напустио". 3 ) То је слобода по закону природном. Први циљ политичких уређења у државама јесте да ту природну слободу уреди, утврди и гарантује у животиим односима појединаца у друштву. Утврђење те слободе није, опет, ништа друго, до утврђење сигурности за сваког по.јединца да у уживању и корпстовању том слободом коју но прнроди има, небуде изложен нападању и опасностима од стране других својих саграђана. Питање је сад, ирво, какве установе гарантују најбоље слободу удруштву? Имали што, што је исторпјско искуство изнашло да је најјачи штит слобода, и што политичка наука може препоручити ? Питање друго, било би, који облик државне управе гарантује највише слободе или, друкчије казапо, под којим државним обликом (да ли под республиком или под монархијом и т. д.), оне политичке установе што гарантују слободе грађана п народа, могу најбоље својој задаћи одговорити, најсталније и најсавршеније бити? На прво питање одговара Монтескије, да је највећа гарантија за слободе у иодели различних власти у држави; т. ј. у подели законодавне, извршне и судске власти, једне од других и у хармоничну раду њихову. На друго питање, одговара, да је уставна монархија најудеснији облик државни, иод којпм се подела власти најбоље, најприродније и пајсталније установиги може. Ово Монтескијево разликовање политичких установа које постоје пли су нужне у државама за гарантију слободе, и нолитичког ') Види Даламберову ашиизу књиге Езргк с1ез 1оЈз, која се обично уз старија нздања тог дела налази прикачена. 2 ) 1ј . XI. с. 3. „1 ;а Пћег1е соп81з1е а роиУ01г &1ге се ди'он ЗоН уои1ојг е4 а п'е(;ге раз сои1тахп(; с1е &)ге се ^и'оп пе ЛоИ раз лгои1оЈг". 3 ) Раи1 Јапе1 Шз{. с1ез 1еог1е8 ро1Ш^иев е! шога1ез II.