Просветни гласник

•УСО И ВОЛТЕР

државног облика, треба имати на уму и не иомешати у мислима, као што се ио каткад чииило, јер је јасно, а и свакн зна из историје и савремености, да и нод владом других нолитичких облика молсе бити поделе власти, н. пр. у републикама. Тако исто не треба мислитн, као што се, такођер, ногрешно мисли, да је наука о подели власти Монтескијева ориђиналност. 0 подели власти на законодавну, судску и извршну говорили су н стари — класички — писци, а од новнх, пре Монтескија говорио је о њој Лок. Монтескијева је заслуга у том, да је нрви, и потпуно тачно нашао, да је подела власти лепо и строго иаведена, најјачи штит слобода политичких, у свакој држави. Тако је исто Монтескијева ориђиналност, не по стварн самој, него по јасности и научености доказа, да се у монархији најприродније и најдуготрајннје подела властн известн и одржати може. Монтескије је имао пред собом историју човечанства. Он је видео, да су све државе, и у сваком времену, ималеједну заједничку, општу задаћу, да се одрже, али, да Је и свака држава поред те заједничке тежње, имала и својих других циљева. Рим н. пр., да се увећа; Лакедемон, да ратује; Марсељ, да тргује; деснотске државе, да набаве уживања и весеља својим владарима и т. д. Једпу само државу, на свету, нашао је он, којојје нрви циљ, задаћа над сваком другом задаћом, да тврдо чува политичке слободе својих грађана. То је Енглеска. Треба испитати начела на којима је основаиа слобода у тој земљи; треба испитати усгавна уређења и њин механизам, на ако се нађе, у чему лежи гарантија слободе енглеске, зашто онда нзмишљати нове установе г 1 ') За Монтескија, као што је напред речено, као и за многе друге иолитичке нисце прошлога века, политичка уређења Енглеске, која као што је иознато, у лепом складу одржавају и права народна (слободе) и прерогативе владалачке, била су идеал. Он је енглеску конституцију изучавао из близа, за време свог бављења у тој земљи и кад је открио у чему је нерв слободе енглеске, он га је изнео као начело и поауларисао. Критика доцнија лако је доказала да је Монтескијево мишљење потпуно основано у ') 1 ј . XI. с 5.

колико се иодела власги износи као основно начело на коме енгдеска слобода почива, али да је сасвим ногрешно, у колико он ногдекоје установе еиглеске, које су тамо резултати исторпјског рада од више векова, и које су у тој земљи, истина, везане више мање интимно за распоређај власти, износи исто тако као битне услове слободе ; као н. ир. одвојено учешће племства у законодавству, неутврђеност судова, и нужност монархије. Задатак мој не може бити, да износим све оно што је критика противу те стране Монтескијеве теорије, изрекла ; и што су историјска Факта, из оног времена. кад се теорија Монтескијева, од слова до слова, хтела применити у животу, (у време велике Франц. револуције) иоказала да је неостварљиво. У осталом ми ћемо се морати још мало дотаћи слабих страна теорије ове кад будемо гово: рили о Русовљевом „друштвеном уговору" (соп(;га1; 8ос1а1) која је књига прва критика на Монтескијево дело „Дух закона". Конштитуција енглеска описана је. или боље рећи начела која је Монгескије у нолитичком уређењу Енглеске открио изнета су у XI књизи, 6 глава његова дела. Тај је одељак ностао за себе славан и популаран, тако, да би овај говор о Монтескију остао непотпун без и најкраће анализе тог одељка. У свакој држави има — вели Монтескије — три врсте власти: власт законодавна, власт извршна, и власт судска. Прва нрописује законе и иоиравља или укида оне што већ ностоје; друга закључује мнр или рат, шаље и прима посланике, чува ред и сигурност, одбија инвазије; трећа казни злочине, и суди о размирнцама ноједипаца. Политичка слобода, једног грађанина, јесте оно спокојство душевно које долази од убеђења о својој сигурности. Да те слободе има, треба да је управа таква, да се један грађанин не може бојати другога. Кад су у једном истом лицу или у једном истом телу сједињене законодавна и извршна власт, онда ту нема слободе, јер се може страховати, да исти влададац или иста скупштина пе изда тиранске законе, да их затим тирански врши. Нема слободе ни ако власт судска није одвојена од власти законодавне и власти извршие. Ако би била сједињена са законо40