Просветни гласник

3 1 4

даином илашћу, ндаст над животом и сдободом грађанина била би самовољна, јер би судија био законодавац. Ако би бнла сједнњена са влашћу извршном, судија би могао имати силу угњетача. Све би било изгубљено, ако биједанисти човек, или једна иста скунштина од благородиика, или од народа, имала све те три власти. Код Турака, где су ове три власти сједињеие у руци Султановој, влада страховити деспотизам. И владаоци који су се изметали у десноте ночињали су увек прикупљањем свију власти у своје руке. Власт судскане треба да је у каком сталном, непромењивом телу, него да је врше личности изабране у народу. То бирање треба да бива у извесна времена у години према одредбама закона за ту ствар прописаног. Изабрани треба да саставе суд који не сме трајати дуже него што потреба захтева. На такав начин, судска власт, тако сграшна међу људима, кад није везана ни за какав сталеж ни за какзв занат, постаје тако рећи невидима. Али ако судови не треба да су стални, суђења треба да су увек везана за јаспе одредбе закона. Како у једној држави слободној, сваки човек, за ког се може казати да пма душу слободну, треба да сам собом унравља, требало би да народ у својој целини има власт законодавну. Али како је то немогућно у великим државама, а везано са многим неудесностима у државама малим, треба да народ чини преко својих нреставника све оно што сам не може чинитн. Скупштина преставника народних није да доноси каква решења активна, него да иронисује законе, или да надгледа да ли се тачно врше они закони које је прописала. Има увек у државама људи који се одликују од осталих рођењем, богаствима, или частима. Кад би ти људи били помешани са масом народном, слобода оишта за њих не би била слобода него ронство, и они не би налазили интереса да је бране, јер би већина резолуција, (решења) била против њих. Учешће њихово у законодавству треба да је пропорцијонирано према другим њиховим пренмућствима у држави; а|тако ће бити, ако

онн буду састављали једно засебно тело^ које ће имати право да заустави намере народа, као што народ има нрава да заустави њихове намере, Тако ће законодавна власт бити новерена скупштинп племића и скупштини састављеној од преставника народних. Обе ће одвојено, засебно већати. Извршна власт треба да је у рукама једног владаоца (монарха) јер овај део управе, због нужне брзине рада, биће увек боље отправљан од једног човека него од више њих, докле ће законодавна власт увек мудрије бити вршена од више њих него од једног самог. Тело законодавно не треба да се скупља само ; јер једно тело не може се рећи да има воље док не буде скупљено; а ако се не би скупило једнодушно, неби се могло казати који је део у истини тело законодавно, опај који се састаб или онај који није дошао на скуп. Тако исто кад би законодавно тело имало право да се само раснушта, могло би доћи, да се оно никако не распусти, а то би било опасно, особито у приликама кад би законодавно тело дошло у судар са извршном влашћу. Треба да извршна власт одређује време држања и трајања скупштвна. Кад извршна власт не би имала права да зауставп намере (рад) законодавног тела, ово бн се могло изметнути у деспоту и поништити све друге власти. Али законодавна власт несме имати права да зауставља извршну власт у њеном раду, јер вршење има ограничења у својој природи. Али ако у једној слободној држави законодавна власт не може имати нрава да зауставља власт извршну, она има права, и треба да има и сиособности, да испита, на какав се начин закони, које је она издала, врше. Али зато опет, законодавна власт нема права да суди личности онога који врши. Његова личност мора бити света. Јер како он чува да се законодавна власт не изметне у тиранство, оног момента кад би био онтужен или осуђен, не би у држави више било слободе. У овом случају држава не би била више монархија него реснублика неслободна. Али како онај што врши, владалац, неможе ништа извршити рђаво без помоћи рђа-