Просветни гласник

40*

МОНТЕОКИЈП, РУСО II ПОЛТКР

315

вих саветника, то треба ове повдачитп на одговор. Ето то је осповна конституција управе каквује Монтескије нашао у Енглеској и какву препоручује као најсавртенију. Како је законодавна власт састављепа из две чести; једна ће умеравати другу. Обадве ће умеравати власт извршна, која ће опет бити умеравана од законодавне вдасти. Због овог узајамног умеравања и кочења нојединих власти, не треба се — по мишлењу Монтескијеву — бојати нерада иди сувишне снорости у подитичком раду државе. Животна енерђија народна која ће вазда терати на рад и развпјање, неће допустити да се точкови њеие политичке машинерпје укоче. Како извршпа власт нема друкчијег учешћа у законодавству осем да заустави, сиречи, то опа не може учествовати у дебатама законодавног тела. Па није нужпо пи да она износи преддоге, јер кад може увек неодобрити закључке скупштинске, она може и одбадити решења доношена по преддозима, КОЈИ ЈОЈ НИСу 110 ВОЉИ. Кад би извршна вдаст учествовада у решавању о .буџету друкчије, него само актом одобџења, (пристанка), не би више било слободе, јер би извршна власт постала власт законодавна у ствари законодавства најважнијој. Да онај који има нзвршну власт не би угњетавао, треба да је војска, која му се поверава, народна, као што је било у Риму до времена Маријева. Војска не треба да зависи непосредно од законодакног тела, него од вдасти извршне. Већање закоподавпог тела, било страсно било хладно, утицало би штетно на морал и рад војске 1 ). Ја сам напред казао, каког је сидног и револуцијонарног уплива на човечанство, била ова знаменита Монтескијева књига. Све борбе око политичких реФорама у нашем веку; сва иолитичка уређења данашњих нросвећених ') Внди још друге разлоге на крају глав. 6. књ. XI. |

народа јесу чеда опих недпких мислп којеје Монтескије у овом свом деду попударпсао. Сви устави свпју уставних држава јесу само кодиФиковање мисли и начела осветљених п образлозкених у „Духу закона". Историја је XIX века — можемо рећп — коментар па ту књигу. Ну није само на подитичке реФорме уплив Монтескијев био велики. Његове хумане и човекољубиве мисли утицале су, поред тога, благодетпо на нобољшање судова и судског постуика; на утврђење мрзости противу свакога насиља. Прве хуманисте европске, који усташе противу сувпшне и варварске строгости кривичних закона, и којп тражише од закона п судова, више правде п милосрђа; који се најватреније борише иротиву ропсгва раса, смртне казни п т. д., као Бекари, Филанђијери, Фергусон биди су ученици Монтескијеви. Савременици су дочекали „Дух закона" достојно велпчини и важности његовој за човечанство. За годину и по дапа, нрештампано је то дело 22 пута. II старо и младо и мушко и женско читадо га је. Францески историк Кинет вели негде у својој књизи о „Револуцији" да су се у почетку револуције Францеске, за време уставне борбе сдужили том књигом као катихизисом, и да је „онде револуција иогрешила где је та Монтескијева књига бида случајно непотпуна". Монтескије је умро у пајвећем ућажењу и иоштовању од свих редова друштвених, у Паризу 20 Фебруара (ио новоме) 1755 године. Цела је варош била на пратњи. И академија и двор и племство и радници прнсуствовали су погребу човека, који је целог живота био тих и скромап а иза себе оставио велику мисао човечанству. У место сваке надгробпе хвале, писаоје у оно време Даламбер. 1 ) требало је на сандук Монтескијев метнути „дух закона" и дубоко се похслонти. ') Е1о§е у V свесци енциклоцедије.