Просветни гласник

К Њ И Г Е и КН.ИЖЕ вници

КЊИГЕ И КЊ •{■ Јован Суботић. Пропустивши у своје време, ради смо накнадно бар са неколпко речи одужити се племепитом духу овога великог и много заслужног песника, књижевника и родољуба српскога, који нремипу у Земуну ноћу између 15. и 16. Јануара 1886. а на измаку своје шездесетседме године. Колики је губитак претрпео српски народ, особито Срби у Аустро-Угарској, смрћу овога врсног и ретког сина свог — најбоље се види, прво, по великом броју књижевних радова Суботићевпх и, друго, по многобројним услугама, које је Суботић до смрти чинио свом народу живом речју и енерх^ичним делањем за унапређење друштвеног и политичког живота народног. И једно и друго сачуваће покојнику светао и узорит спомен у трагичној новесници српској овога века. Требало бн нам и веће спреме за посао и више простора на овоме месту, те да бисмо могли испричати цео живот, изређати и достојно оценити сва дела др. Јована Суботића. С тога се морамо задовољити и само тиме, што ћемо нобројати бар главније догађаје из бурног и мучног живота његовог, и што ћемо забележити све нама познате књижевне радње његове. Од оца свећеника родио се Ј. Суботић 30. Јануара 1819. у селу Добринцима (у Срему), где је започео п нрво своје образовање у нар. основној школи тога места. Даље се васпитавао: у Карловцима, где је изучио гимназију, — у Сегедину, где је свршио философију — и у Пешти, где је учио правне науке, и где је г. 1836. постао доктор фплосоФије, а 1840. и доктор нрава. С оваком спремом, а пун одушевљења, одважности и љубави према народу свом ступа он у живот, да у њему јуначкн истраје и одлично послужи домовини, радећи свима силама својим на свима пољима јавнога рада. Од г. 1842. па све до смрти своје Суботић је бивао у разним државним службама и у свима јавнпм пословима народним: он је готово непрестано био застунник аустроугарских Срба на земаљским саборима и у Загребу и у Будам-Пешта, и члан народпо-

ИЖЕВНИЦИ црквеног сабора и саборског одбора у Карловцима итд. Године 1861. изабран је бно за поджупана сремске жупаније, а 1862. именован за сентемвира или члана највишега земаљског суда („стола седморице") у Троједници. Алп је овај чин изгубио г. 1867., под крутом владавином бана Рауха, зато, што је те године ншао на етнографску изложбу у Москву. Раух му с тога не само одузе поменуту службу, него му чак забрани и адвокатски рад у Троједној краљевнни. Зато је Суботић морао у Октобру 1867. оставити Загреб, у коме је живо радио на слози међу Србима и Хрватима, н преселити се у Нови Сад, где је одмах почео развијати велику енергиЈу у разним иословима народним и свуда био од велнке користи. Године 1868. изабрап је за нредседника „Српске Матице" и за начелнпка „Друштву за срнско нар. нозориште". Очнгледан је био напредак ових завода под његовим старешпнством, али је још већа, још значајнија бнла корнст његова рада на црвено-народпим саборима. Будућп један од најглавнијнх чинплаца, он је врло много радио на стварању данашњих установа црквено-школске аутономије (самоуправе) срнскога народа у Угарској. Храбар и нздржљив борац ватрено је бранио и речју и пером и делом овј још једину самосталну област пароднога живота — цркву и школу, ову још једину, можемо казати, котву спасења аустроугарских Срба. Од његова пак посланичкога рада на хрватском сабору у Загребу поменућемо да је он највнше допринео, да сабор донесе нознату одлуку, но којој су Срби и Хрвати, српски и хрватски језик (а с тим и ћирилица и латиница) равнонравнн. А још се сећамо његових живих протеста на зимушњем загребачком сабору због ненотврђеног срнског предлога о нар. цркв. апатомији и због јавности српске препарандује у Горњем Карловцу. — Све ово довде поменусмо летимично само ради приближнога нацрта Суботићева жнвота; о раду пак и делању његову на политичком и друштвеном пољу нашега народа треба пнсати дугу историју и вешту оцепу, а то нам овде није могућно. С