Просветни гласник

{{ и) 11 г е и к н> ижев ii xi ц т1

тога ногдедајмо у другу страну Суботнћевих заслуга; погдедајмо његове кљнжевне радове. „У књнжевности се прво јавио иесмом; и песма му је и остала — — — главна радња књилсевна": тако вели једна кратка белешка 1 ) о Суботићевом раду књижевном. И заиста већ у 1834. или у својој тек шеснаестој годнни ночиње он певати: те су године изишле у ,Детоиису Матице Српске" прве три његове несме: „Блажени живот," „Живот пољски" и ,Растанак," а не дуго за тим, г. 1837. издаје на свет сама „Матица Српска" његову првенчад или збирку његових песама под именом в Л.ира" 2 ). За овим додазе песме: „Потопљена Пешта" (од које је чист доходак наменио посградадој г. 1838. од потопа — српској цркви на Чепељској ади) и „Увјенчана надежда« као нека опера, — обе у г. 1838. Сам је издао другу збирку својнх несама под пменом „Босиље" у г. 1843. И сад настаје читав низ његових радова: није се он зауставио само на песмн, него је, обдедавајућн истина највише песничку струку, и 11и шући и лирске и епске несме и драме и трагедије, још стигао да обидатим и ваљаним радом својим умножи и друге врсте наше књижевности, особито приповедачку, историску и граматичку. Али пре свега треба поменути да је он од 1842. па до 1853. (с прекидом од 1847. до 1850. Због познате буре од г. 1848.) уређивао ,Л.етоиис," орган „Српске Матице," те су нод његовим уредништвом изашде 32 књиге, у којима је већнном радио он сам, ношто је тада бидо још врдо мадо књижевних радника. Значајно је ово уређивање ,Детониса" не само с тога, што је Суботнћ својнм придозима уопште богатио српску сиромашпу литературу, него и још више зато, што је он по својнм смеровима стајао у реду сриских екдектичара четрдесетих и педесетих година, те се трудио да споји кодико је мо1'ућно старе књижевне традиције с млађима. Он је баш овде утирао пут књнжевној сдози, које не беше довољно у време, о ком говоримо, тиме, шго је у „Летоиису" давао места и нристадицама мдађе школе — Букове — ц ако су, као што знамо цела „Матица" и свц готово радници на њеном п Л.етоиису» били баш онај табор, наше стари') Срнс. читапка 111 кшига, стр. 215. 2 ) »Глас Истане,' 5 за 1886., ор. 3., сгр. 40.

не, коме је нредњачио чувепн, пначе доста заслужнн књижевник.адизаклети противпик новом правопнсу иВуковој граматици, добро но • знатн ЈованХаџић (Мндош Светић); ианесамо то, него је баш н сам, радећи као прави научник, внше био на страни Буковој него лн Свегићевој, и ако је хтео да стојн над странкама у књижевности н да буде пекако на средини између завађених страна. Овде треба поменути једну Суботићеву ориђинадност, која баш сведочи о овој његовој помирљивостн и посредничкој му тенденцији. Напустивши стари правопис, п усвојивши још и друге новине Вукове у овом иогдеду, Суботић је намерно у азбуцн и правопнсу задржао сдово г ћ у оним речима, где се српски дијадекти (говори) један од другога раздикују. Тако је оп свуда иисао: вр т кме у местЈ време иди в })в )еме, а^сма ум. аесма иди иј есма, свћг ум. свет идп свијет итд. Осем „Л.етописа"' радио је у овом старијем одсеку наше нове књнлгевности и у »Срнском народном дисту,« који је издавао у Пешти пекадашњи вредни књижевник и журнадист, Тодор Навдовић. У ово доба додазе и ове самосталне радње Суботићеве: „Дабрац," истор. приповетка из Срема, и „Беч и његове знатности," онис — обе у г. 1844., за тим: „Науку о српском стихотворенију" у 1845. н „Краљ Дечански," епски спев у осам песама, у г. 1846., који му је наградида »Матица Срнска" г. 1845. Исте му је године „Матица" награднла ц „Српску Граматику," велико дедо, које па жадост у своје време не угдеда света, те не посдужи оној намери, којој је Суботић гежно у иитањима граматике и књшкевнога језика нашега. С тога би бидо корисно, кад би нам којн наш прекосавски граматичар описао овај рукопис покојииков, те нам у изводу ноказао садрлгину његову, а тиме обедежио и каквоћу и вредност овог носда граматичког, којиданасјош може имати вредности само за нсторију српске граматике у овом веку 1 ). Граматика би 1 ) Штампаги сада пакнадно целу Суботићеву граматику, као засебну књигу, био би апахронизам и готово некористап посао; можда би још имало смисла да и овај рукопис у1;е у ноно издање свих Суботићевић радова, те да буде нотпупа збирка његових дела, али п у том случају граматици би овој требало додатн објашњен.а и тумачења, нотребна радп времена и прилика, у којима је она нисана.