Просветни гласник

318

К II, II Г Е II К П, И Ж Е В Н II Ц 4)

ова, да је у своје време штампапа, јамачно тскорила победу Вукова нравца и свакојако била од користи српским школама. Али што није граматиком, то је, с друге страие, Суботић помагао нашој школској књижевности писањем читанака за српске гимиазије у Аустрији. Тако је г. 1855. штампана I п II „Срнска читанка за гимназије," поименце „за 1 — 4 нилсу класу," а још пре тога, г. 1853. I и II каига „Цв г 15тпика србске словесности" за више гимназије у Аустрији. Особито су значајна ова два „Цветника," јер је у њима Суботић додавао и кратке белешке о лшвоту уз одломке из дела поједипих наших знатпијих књижеиника; једно тиме, а друго упосећи у ове читанке нримере и огледе знатнијих књижевних нам пропзвода свих времена и крајева — нокојник је на тај начин био понунио једпу осетиу празнчну у школској нам књижевности иедесетих година: ови су „Цветници" замењивали систематичну историју српске књижевности, које за дуго никако не имађасмо на свом језику. Од осталих разноликих послова књижевиих који угледаше света у засебпим књигама и брошурама, треба номенути: „Слава краља Дечанског" 1847. и 1855., „Зротепш в4аге ји§об1оуепзке кпјиелуповИ" 1852., разна надгробнан саборска „Слова" или беседе (1851., 1856., 1861. итд.), „Живот Саве Текелије" 1801., „Наше црквене и школске ствари" 1865. игд.; гако .је иисао и на немачком језику о српским стварима, измсђу осталога: „Багз1е11ип§ (1ег КесМзуегћШшззе <1ег бегћеп 1П Ш^агп" (нравнп односи Срба у Угарској), „6гпп(1ги§е с!ег зегћ. 1лгега1иг" (гл. црте српске књижевности) итд. — Будући сам о стању нашега народа у Аустро-Угарској добро обавештен, хтео је и другог да обавештава; а пун дугога и тешкога искуства ујуначкој борби за народна права, излазио је на сусрет осталим нар. борцима са својим нрактичним саветима, те својпм помирљивим тоном трудио се да ублажи оштрину и огорченост међу странкама, те да се сложним радом извојује што већа добит напретку народном. Тога ради је и у најновије време био покренуо политички лист „Народ," који је од 1870. у Новоме Саду излазио нреко три године и био Српству од велике користи. И ово само узгред номињемо, да би нам

бпо што потпунијп преглед Суботићевих књпжевних радова. Остаје нам дакле још да забележимо збирку најзнатипјих Суботићевих дела, коју је он сам још од г. 1857. почео издавати. У овоме издању пма 9 књига, које излазише овим редом : I књпга, 1857. ,Л.ирске песме". II „ 1859. „Епске песме". III „ 1800. „Краљ Дечански" (ово је II издање). IV књига, 1802. Дерцег Владислав," трагедија и „Немања" драма. V књига, 1808. „Звонимир, краљ хрватски,» драма (прво издање изашло латиницом у Загребу 1802.) и ,,Прехвала,« трагедија (ирви пут 1803.). VI књига, 1809. „Милош Обилић," трагедија (први пут 1854.), и „Бодин," истор. драма (I изд. онет 1804.). УПкњига, 1871. „Краљица Јаквинта," трагедија (I изд. 1805.). „Сан на јави," слика из прогалосги (I изд. 1809.). „Крст и круна," образ из ирошлости у 4 слике (I изд. 1870.). „Домовина у сабору," пролог у сликама (1 изд. 1805.) итд. VIII књига, 1872. донела је опет „Песме" различне садржине и врсте. IX књига, 1873. „Припов^ћсти," такође прештампане раније му ириноветке: „Црни Мијаило," „Художпици," „Краљевски састанак у Вишеграду" и „Крстоносци"; Годиие 1881. изашао је у иовећој књизи роман „Калуђер, истина и поезија," те се може сматратп као X свеска деле збирке Суботићевих списа. Осем изређапих има и ириповедака Суботићевих, које не уђоше у ову збирку, као: