Просветни гласник

2 8 4

ЗАГТИСНИК ГЛАВНОГ ПРОСВЕТПОГ САВЕТА

III Прочитап је реФерат г. г. Симе Л.озанића и Јов. Ђ. Докића о Хемији, коју је израдио г. Витомир Младеновић за VI р. средњих школа. Тај реФерат гласи : Главном Просветном Савету Прочитали смо рукопис г. Витомира Младеновића, Неорганска Хемија, за ученике IV разреда средњих школа, који нам је, по одлуди Главног Просветног Савета, иослат на оцену. Шта смо у том рукопису нашли, редом ћемо изложити а наше мишлење о вредности самог дела казаћемо на завршетку. ДеФинишући у приступу шта је тело, материја и појав, требало је да писац наведе одмах н деобу појава на Физичке и хемијске, па да са једним и истим телом покаже једне и друге појаве. Тако н. пр. кад наведе физички појав са сумпором, одмах да наведе и хемијски појав са тим телом. Овако, како писац показује промене једних тела а по дефиницији наводи друге примере, сасвим су необјашњене хемијске промене тела а још мање објашњује разлику, која ностоји нзмеђу Хемије и Физпке. Нојава није процес; нроцес је радња а појава је продукат исте. Погрешно писац наводи да „иара у природи јесу облаци". Па и у описивању промена тела чини погрешку и оно што је битно не казује. Тако ! он каже, кад бацимо на воду мале куглице калијума и натрпјума, то ћемо на мах прпметити, да ће се лоптице калијума запалити и трчећи по води развијаће живу љубичасту светдост и белу пару што дражи на кашаљ. — Међутим, калијум и натријум растављају воду ослобођавајући из ње водоник, који се упали н гори љубичастим пламеном, кад на воду дејствује калијум, а кад дејствујемо натријумом неће се уиалити. Па како водоник, који се том приликом развија, нема никаквог мприса, то нас веће ни дражити на кашаљ. Сдика за тај онит није потребна. Писац наводи 70 елемената. Међутим оглашених има и више али сви нису нотврђени. Кад је већ навео, да 4 елемента има стално у ваздуху и да главну масу земне коре састављају 8 елемената а у мору има

их 16—30, требало је и да наведе којисуто елементи. Водоник је од ваздуха лакши 14,«з» а не као што нисац наводи 14 нута. Говорећи о односу у коме се по запремини једини хлор и водонпк у сољној киселини, погрешно наводи, да се сољна киселина развија грејањем обичне сољне киселине а вата се над живом и водом. Сравњујући бром н јод са хлором, односно јединења са водоником, наводи, даје тежина једног литра брома 80 аједног литра јода 127, али не вели, према коме су, као јединици, сравњене те тежине. Усљед тога нејасно је и што писац наводи : „ако хоћемо да имамо тежине хлора, брома и јода снрам ваздуха треба помиожити са 14,3*8 а ако у грамовима са 0,<>89б. Зашто треба тако радити у једном а поглавито у другом случају, то нисац не објашњава. Говорећи о волуметријском саставу амонијака, држимо да је случајно ногрешио, кад наводн, дејством електричне струје на раствор ове киселине у истом апарату као и за воду и сољну киселину, јер амонијак није кпселина но напротив је базисне реакције. Само онај који већ зна у ком се односу једине азот, фосфор и арсен са водоником, разумеће шта је хтео писац овим: „фосфор и арсен једине се такође са водоником, те дају фосфор и арсен водоник као и азот, али се фосфор и арсен не јединеуистон односу ! запремина". Није образложено зашто се спајне тежине изводе из 2. заиремине водонпчног једињења и не наводи закон волуметријског једињења. Појам спајних тежпна неће нам раширити испитивање хлорида, но спајне тежине неких елемената можемо одредити ио њпховим гасовитим хлорним, бромним и јоднпм једињењима. 200. је спајна тежина живе а не телшна 1. литра живе. Није истина, да се јасније уверавамо да се елементи једпне у сталном простом односу, кад нађемо процентне делове у каквом једињењу. Говорећи о писањухемијскихФормула, вели, да се оне нишу кад се знаци елемената напишу један норед другог, али којих елемената то иисац не наводи. Даље нисац овако