Просветни гласник

ЗАПИСНИК гллвног

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

285

додаје: „но пошто се елементи једине у разним односима, то треба доле крај имена елемената ставити ситно број колико елемената пма у једпн,ењу". Ово је сасвим погрешно. Сваки хемијски знак означава по један атом, па ако у ком једињењу има од ког елемента више атома, онда треба са десне а доње стране од знака тог елемента, ставити тај број атома. Писац наводи, да се из хемијске Формуле чита поред имепа и број елемената који су у једињењу и однос у ком су сједињени а не вели какав однос. Међутим из хемијских Формула чита се у ком су односу елемепти сједињени и по тежини и по запремини. Исто тако нејасно је и то, да се и;ј хем. Формуле чвта однос једпњења наспрам сједињених елемената. Боље би било да је рекао, да се из хем. Формуле чита и у ком односу стоји запремина сједињених елемената према запремини направљеног једињења. Најзад из хем. Формуле чита се и спедиФична тежпна једињења у гасовитом стању, сравњена према водонику, а то писац не наводп. Даље писац наводи, да је при писању хем. Формула усвојено, да електропозитпвни елементи претходе електронегативним и наводи пример за воду Н 2 0, за хлороводичну киселину НС1, за калијум хлорид КС1. Међутим нигде напред није казао који су то електропозитивни а ко .ји електронегативни елементи. 11а и ако је поставио то правило за писање хем. Формула, сам греши у писању. Тако амонијак наше са НН 3 место Н 3 ]^, барски гас са СН 4 место Н 4 С, бромоводоничну киселину са ВгН место НВг. Говорећи о ппсању хем. једначппа, случајно је погрешпо, кад наводи Н + Н = НС1. Писац греши кад наводи, да једначине могу бити рационалпе, кад иоказтју п склоп једињења. Једињења се у Хемији обележавају Формулама а не једначинама. Формуле пак могу бити емаиричне и рационалне. Емпиричне су Формуле кад казују колико п каквих атома има у молекилу једињења; рационалне су Формуле, које показују склоп молекила. Исто тако не стоји, да једначине казују природу и склоп једињења. Наводећи да молекил додази од латинске речп то1ез — маса — изводи отуд, да се и молекили морају састојати из скупа ма-

лих делића — атома. Међутим, да се молекили једињења састоје из атома, увиђа се из једињења елемената по неким извесним запреминама. Да се п молекили елемената састоје из атома и на који начин се дознаје колико атома има у молекилу елемента, то * писац нигде није доказивао, него само наводи, да они елементи имају у молекилу 2 атома, код којих је запреминска тежина једнака са спајном; ако лн је запреминска тежина 2 пута већа од спајне, онда ти еле- * менти имају у молекилу 4 атома; а ако им је спајна тежина 2 пута већа од запреминске тежине, онда имају у молекилу 1 атом. Напослетку, кад је већ напоменуо, да атоми не постоје у слободном стању него при хемпјским процесима мењају место и у молекиле се једине, зашто није навео, да с тога и сваки елеменат у тренутку постанка (81а1из пазсепсИ) јаче дејствује. Исто тако нпгде није напоменуо да знацп елемената означују атоме а хемијске Формуле молекиле једињења. Међутим, наводи методу израчуњавања атомске тежине елемената, према спецпФичној топлоти, што је сасвим неразумљиво за ученике IV разреда гпмназије. Говорећи о квантиваленци елемената, вели: „да би квантиваленцу једног елемента одредили, мц дејствујемо водоником на тај елеменат, иа колико атома водоннка нривуче толика му је и квантиваленца". Ово је.нетачно и нејасно. Исто тако да би доказао, да је азот тровалентан, овако вели : „псто тако молекил амонијака 1МН, гди је азот тривалентан, јер три атома водоника може привући да направи амонијак, за то је он тривалентан". Ово је сасвим нејасио. Најзад нисац је у специјалном делу метнуо азот у петовалентпе металоиде, па је требало да наведе како је валенција азота двојака, тро- и петовалентна. Даље код квантиваленце елемената наводи : ..засићеност или величина привлачења код атома, објашњава се тиме, што се узима да се на телима налазе неки чворићи који престављају прнвлачнетачке елемената*. Шта је хтео писац овим, не знамо, јер из овога излази да је сваки елеменат чворноват, па кад се једпне међу собом, онда се чворови једног елемента закачињу за чворове другог елемента. Да би иак ову своју одредбу још