Просветни гласник

286

ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

бол>е популарисао и сликом објаснио, писад наводи, ако узмемо да нам ове четири тачке а, ћ, с, (1 представљају те привлачне тачке, оида можемо имати ова четири сдучаја: а ћ с с! а 1) с (1 засићено једин.ен.е. а ђ с (1 а Тз с с1 незасићено једиљење. а ћ с (1 а 1) с <1 овди је само нодовина. а ћ с <1 а ћ с (I гди је само четвртина засићена. Ово је сасвим нетачно и нејасно. Место тога да је писац навео засићавање поједппих нривлачних сила кисеониковпх са водоником, азотових са кисеоннком, азотових са водоником, тим би бар извео и шта су молекидарни типови т. ј. радикали, који играју велику улогу у Неорганској и Органској Хемпји. Но иисад се на овом не зауставља, него да бп оно што је сликом објаснио, још боље и примером расветлио, наводи: „ако узмемо два атома угљеника, и они могу да праве са водоником четири једињења једно засићено и три незасићена С 2 Н, С 2 Н 2 С ј Н 2 ацетилен С 2 Н 6 етилен". Б1та. је хтео писац овим, незнамо, само јасно је, да он брка незасићена органска једињеља са молекиларним типовима, што се најбоље види из овога где наводи : „да ли ће се направити засићено или незасићено једињење и зашто по кад што заспћено једињење показује већу сталпост п већу квантиваленцу, док се кад што једињења лако расиадају и елементи показују мању квантиваленцу, то зависи од природе елемената који један на други дејсгвује и од околности под којима се једине". У специјалном делу држимо да је случајно погрешио, кад наводи, да водоника има у једињењу у грдној количини у ваздуху, место у води. Исто тако случајно је погрешио и кад наводи, да водоник није шкодљив за дисање, само што се гас (место глас) јако промени. 11исац наводи, да се водоник употребљује за редукцију метала а нигде не каже напред шта је редукција. Незгодан је пример да се хлор пајлакше

добија из натријумхлорида (№аС1), мангансупероксида (Мп0 2 ) и сумпорне киселине (Н 2 80 4 ), јер ту бивају два процеса. Ирво на ЖаС1 дејствује Н 2 80 4 те се развпја хлороводонична киселина (НС1), која у тренутку постанка дејствује на Мп0 2 , те се ослобађа хлор. Бољп је и простији пут грађења хлора загревањем смеше мангансунероксида и хлороводоничне киселине. Наводећи да је хлор отрован, вели, да треба битп пажљпв при хватању н треба имати нри себи амонијака, а зашто треба тако радити, то не каже. За бељење вуне и памука, вели, да се не може унотребити хлор, јер пх он напада место нагриза. За добијање брома ово вели: бром се добија на исти начин по истом процесу као и хлор, па наводи једначину М^Вг, 4- 2. Н 2 80* + 2. Н 2 0=М п 80 4 -4- М 8 80 4 + Н 2 0 + Вг 2 . Ово је нетачно. Вром се добија обично из сланих вода, пошто је из њихкујњскасо кристалисала. Испарени остатак до сува, који металне бромиде (поглавито магнезијума бромид М§Вг 2 ) садржи, дестилише се са Мп0 2 и Н 2 80 4 , па бива овај процес : Мп0 2 + М§Вг 2 + 2.11 2 80 4 = Мп80 4 + М§80 4 + 2. Н 2 0 + Вг 2 . Код особина брома наводи, да бром треба под водом чувати. Међутим бром, као и хлор, раставља воду, па с тога поред њедејствује оксидишући; на 0° из воденог раствора брома одваја се кристално тело Вг 2 + 10. Н 2 0. ЈедНачина за грађење бромоводоничне киселине нетачна је, јер вели, да се поред 5 молекила бромоводоничне кис. гради и молекил ФОСФорне киселпне, којој је написао Формулу Н 2 Р0 4 а треба Н 3 Р01. Даље наводи, да се бромоводонична кис. лакше добија, кад се сумпор водоник (Н 2 8) снроведе у смесу брома и воде при чему се бром одваја. Међутим бром одузима водоник многим водоничним једињењи.ма, градећи бромоводоничну кис., па тако и сумпор-водонику одузима бром водоник, па гради бромоводоничну кис. а одваја се сумпор. За добијање јода наводи : „јод се добпја из пепела траве морског биља, који се у Енглеској зове келп а у Нормандији варек н