Просветни гласник

332

карактерне слике из опште нсторије

гсрвави савет. Толикии грозним поступцима Албиним и сама херцегиња Маргирита ЈГармска била је нотресена. За што би се она дуже називала намесницом, кад то у истини није била ? Она је тражила од Филипа да је разреши и он је то милостиво учинио. Са њом је ишчезла Нидерланђанима последња нада. Јер и ако су они и с њоме незадовољни били, онет је она црема Алби била прави анђео. Алба заповеди да се иозове принц 0рански, али овај беше толико мудар да не хтеде доћи. На против оба гра®а Егмонт и Хорн осуђени еу на смрт, јер су нривржени нринцу Оранском, а Гејзима су указивали помоћ, дакле криви су као преступници за увреду величанства краља. Обојица саслушаше смртну пресуду са мушком сталношћу. Егмонт, као и свакад беше пуп наде, и надаше милости. Кад му казаше, да се узалуд пада, он онда клече доле, мољаше се Вогу, љуб.ећи раснеће које му је епископ дао, и кад је изговорио ове речи : „Господе, у твоје руке нредајем мој дух!" паде сикира и угаси му живот за навек (1568). Одмах за тнм ноне се и Хорн на губилиште и умре на исти начин. Оба тела била су по том метнута у сандуке, а њихове главе, — по жељи Албиној — метнуте су на коље и два сахата стајале на углед народу. (Јви су били дубоко потресени, па и сами суровн шнански војници нису се могли од суза уздржати. Цео Брисел, где се ово догодпло, сажалевао је оба честита човека, и мржља према Алби била је још већа него што је дотле била. Жноги исељени Холанђани не хтшне после тога остати скрштеннх руку. Најенергичнији, који су се били одселили у Енглеску, направпше известан број лађа, са којима су не само пљачкали шланске лађе на мору, него су н само иристаниште Брил на ушћу реке Маса узели. Они се назваше морски Гејзи. Одмах се појави Виљем 0-

рански, искупи трупе п упаде у Нпдерландију. Од тога је ироизпшао рат, који се овде не може у појединостима описивати. После шест годипа остави Алба Брисел и врати се у Шнанију, претрпан клетвом несрећних Нидерланђана. Рачуна се да је у ово време најмање 18.000 Нидерланђана на губилишту умрло ! Какав је терет на његоиој души морао лежати ! Намеснпци, који су носле њега дошли, продужили су ратовање. Становници, који су волели слободу, водили су га са ужасним наирезањем. Сваки је веровао, да онп морају шпанским легионима, који су на победе навикнути, подлећи. Али и овде се види какву снагу има народ, који се за слободу бори, док су се Шпанци тукли само по заповести свога краља. Више северних области, које су се најпре од Шпапаца отресле, изабрале су Виљема Оранског за намесника. Али овај честити човек није доживео да изврши цело ослобођење своје отаџбине. Једап безбожан човек (Валтазар Жерард) кога су Језујити за то спремили, по заповести Филиновој, одузе му живот (1584) године). Његову главу уценио је Филин 25.000 талира. Али он остави после себе једног сина, Морица Оранског, којп је био још мудрији п даровитији него отац му. До душе он је имао тек седамнаест година, кад му је отац умр'о. Али он је био човек разборит и знао се наћи у свакој прилици. Рат је трајао још дуже времена, па чак и после Филипове смрти, док обе стране нису зажелеле мира. Нотнун мир није направљен, него је 1600 године наирављено нримирије на две године дана међу Шнанцима и Нидерланђанима. Али ово примирмје вредило је за Нидерланђане као мир, јер су Шпанци у њему нризнали седам северних провинција као слободне. (Ово су те области : Холад, Селанд, Утрехт, Гелдерн, Брисел, Гренинген и Фрпсланд). Ових седам области чиниле су слободну републику до Француске роволуције. џ ,. . (Наставиће се)