Просветни гласник

340

којима се сиуда налази н маџарскијезик као обавезни настанни иредмет, онале су знатно од 1869. г., јер их је тада било 1232, а сада их нема више од 076. Још нз ранијих података видело се, како у Угарској превлађују нсиодељенс основне школе , т. ј. такве основне школе у којимаради само један наставник. Од 16.205 школа има их 12.763 с једним наставником. (То чини 78„ 6 од 100). Носле има 1960 школа (или 12,03%) с А ва наставника, 613 (или /■Ј« С /о) с три наставника, 413 (или 2,„%) с четири наставника, 165 (или 1. 02 %) с нет наставника, 96 (или 0, 5 ,%) са шест, 66 (или О, 40 %) са седам, 54 (или 0, 33 »/ о ) с осам, 24 (или 0, 15 %) с девет, 19 (или 0, п %) с десет, 14 (или 0 09 °| 0 ) с једанаест и 18 (или 0, п %) с дванаест и више наставника. И тако је најзначајније у основним школама у Угарској то, да се и мушка и женска деда, кроз пуних шест година, уче махом заједно, у једној учионици, и да их учи само један наставник свима наставним предметима проиисаним за основну школу. Колико основнашкола иостизава својусаех, то се из званичних података не може знатн баш на сигурно. Да би се дошло у том погледу до потпуне истине, требало бн пре свега из темеља изменити надзор нам школама који је у Угарској врло ненотпун. И ако семинистарство просвете труди бог-зна како, да дође до тачних података о усиеху који се достиже у основној школи, опет се ономе што се у том ногледу у циФрама износи не може никаква стварна вредност придавати. Томе много донриноси и то што је наставни материјал у угарским основним школама испарчан као готово нигде више на свету. Како Маџари у том ногледу претерују, може се видети из података који се ниже наводе и којима се хоће да докаже како је у толико и толико школа „потнувце и са свим педагошки правилно" постигнуто све што је наставним нланом прописано. Тако се вели да је ностигнуто све што је требало постићи : 1. из науке о верн и моралу у 14.102 школе. 2. из писања у 13.726 школа. 3. из читања у 14.208 школа. 4. из усменог рачунааа у 13.208 школа. 5. из нисменог рачунања у 13.543 школе. 6. из науке о језику у 11.957 школа.

7. из вежбањау мишљењу и говорењу у 11.768 школа. 8. из отачанствен. земљописа у 11.834 школе. 9. из отачанствене историје у 10.862 школе. 10. из опште геограФије и историје у 7417 школа. 11. нз Физике у 7328 школа. 12. нз јестаственице у 9636 школа. 13. из иољске иривреде и рада у башти у 7215 школа. 14. из познавања грађансгсих права и дужности у 7890 школа. 15. из певања у 12.198. 16. из гимнастпке у 7268. 17. из маџарског језика, као обавезног предмета у онпм основ шм школама где се на маџарском језику не предаје у школн. Овај се предмет нредавао у 5317 немаџарских основних школа. При том ваља имати још и то на уму да се у том броју налази 2766 школа у којима су се и неки други предмети иредавали на маџарском језику. А новрх свега не треба сметати с ума да свега има 5501 школасдругим којим, а не маџарскнм, наставним језнком. На послетку још се постнгао „сјајан" усиех: 18. из цртања у 5317 школа. 19. пз женског ручног рада у 2201 школн. 20. из једне гране домаће индустрије у 869 школа. Ових 16.205 осн. школа немају својнх сопствених зграда у којима су смештепе, јер за 1483 школе узете су куће нод кирију, а све остале (14.722) имају своје сопствене зграде. Од г. 1869- порастао је тај број за1964 куће, а кућа нод кирију било је онда 1040. У овим зградама школским има 17.606 учитељских станова, тако да више од 76 учитеља од сваке стотине имају стан у натури. 11 ре 15 година било је учитељских станова 12.880. Поред оних 16.205 школа постојало је 1884. години 10.521 воћарска школа н 9433 школске баште, а пре 15 год. није било внше од 4239 воћарских школа и само 1127 шк. башта. На послетку, у 1884. год., имало је у 7354 школе нарочитих места за гимнастику, а ире 15 г. није тога било више но само у 92 школе. Као што се види, с ових су страна угарске школе знатно коракнуле нанред. (СпЈ1Шиће се)