Просветни гласник

школе за

да на имућније класе народа утиче не само васпитањем, што је вредило за будућност, него и књижевношћу и уметносгима, што је вредило аа садашњост. „И он се уљуљкивао сном, да има свој век књижевности и уметности као Август, као Леон X, као Лји XIV, и мисдио је чак и да их све надмаши, а то тиме, што је давао мисди и плаиове књижевницима, живописцима, и неспицима, илећући се у оно што је њихово. Био је рад, да од Француске академије наука начпни као некакву службену критику књижевних дела под инспирацијом његовом. „А тим је учипио, те је књижевност постала са свим неилодна. Л.епе уметности, које не осећају толико непосредну и неопходну потребу слободе држаху се, истина, још, ади мало по мало опадаху. После елегантне и племените архитектуре из друге половине XVIII века долажаше студена и сухопарна лажно-класичка архитектура. Исто се то може рећи и о живонису. Нешто неспретно и круто продирало је свуда, па и у самом намештају. Умиљате својенаравности XVIII века више није било. Међу именима нових уметника, само се један живописац, Гро, борио против тога нравца времена, својом снагом и оригипалношћу. Давид и Иридон били су останци бољега времена, а школа Давидова само је нрегонила у слабим странама његовим, не могући се похвалити бољим особинама његовим. „Још је горе било у књижевности. Оно мало листова што је још излазило, дрхтало је нод иолицајском руком и могло се у жи-

слепих 34 7

воту таворити само ништавилом. Театар је тако био потчињен, да је морао горко жалити за много либералнијим деспотизмом Л.уја XIV. И саме су књиге морале ићи на ценсуру, која је бида тако мрачњачка и тесногруда, да покрај ње није била ништа ценсура старе монархије, јер су се тада ценсори спуштали да буду учесници књижевницима, којима су били за надзорнике ностављени, а под царством је све ишло под конац и по заповести. Последица је тога била, да је историја, Фидософија, поезпја и све што иде у вишу књижевност и у морадне науке бидо падо и угушило се. Прешдо је већ у пословицу ништавило Француске књижевности из времена другога царства. Оно мало већихкњижевника, што су чувени из тог времена, као што су госпођа Стаел, Шатобријан, ЖозеФ де Местр нису биди у службеним круговима, и припадали су отвореним ненријатељимацарства: Надмоћност у уметности и интедигенцији прешда је бида са победне и свемоћне Француске на ноншкену и нобеђену Немачку. С оне стране Рајне вал>ало је у то време тражити ФилосоФе и неснике, последнике Волтера, Русо-а, БиФоиа, као год и велике музичаре, који су у својој уметности вршњаци великим Француским архитектима средњега века и ведиким итадијанским живонисцима из времена нрерођаја (ренесанса). 9 Сад ћемо прећи на другу сдичну овој нсторију Француске, коју је израдио чувени историк и дрлсавник Гизо. (Наставиће се)

ШКОЛЕ ЗД 0БРА30ВАЊЕ СЛЕПИХ

(Наставак) Тек са појавом ХритКанства, на подожај себи слепе, лечи их и потпомаже. Истина у слеиих почедо се са свим друкчије гдедати. његово доба још су владади они стари јеХристова наука прогдашује све људе, и бо- врејски назори, по којима је слепило казна гате и сиромашне, и здраве и кљасте, као боауа, и требало је онолико исто времена, браћу с једнакпм иравима; јер, вели, сви су док су они истиснути и замењени новим, чољудп синови једног оца небеског. И слепи вечијим погледима како је Христос учио. као добијају не само право на живот, него се из- и за осталу Христову науку. У Св. писму ноједпачавају са осталима у свнма човечанским вога завета налазимо, како и ученици Хриправима. Христос сам, као и свуда тако и стови, који су наравно били васпитани у је овде, претходи осталима прпмером, и призива 1 врејском духу, мисде , да је слепило казна 44*