Просветни гласник

348

божја за учнњене грехове. Међу тијг , Христос им на то одговара, да слеиило ие само није казна од Бога, и да слепи нису грешници, него вели, баш на њима је Бог иснољио своју силу н величину, и они су у толико пријемљиви за светлост, која долази од светога јеванђеља, у колико су више затворени од сунчане светлости. Даље Христос нроиоведа како и слепи стоје под заштитом оца небескога, као и остали, и саветује све своје, да чине добра слепима, и да их потпомажу у свему. Где је његова наука продрла, тусу, еаравно завладали сви други погледи на човеков живот и положај у друштву, и ту су и слепи задобилп са свим човечанска нрава. Од тога времена већ није могло бити аи говора о убијању слепе, иначе слабе, деце у оним народима где је наука Христова продрла, п за то већ у првом времену Хришћанства сусрећемо и међу најве1 )Им научењацима тога времена људе, који су у првим данима свог живота ослепили, и својим се радом и даровитошћу тако одликовали, да су могли заузети врло важна научењачка места. Тако зна се да је Дидимус, који је како се вели, ослепио још ирвих дана, пошто је на свет дошао (неки тврде, да је као слен рођен), био један од најчувенијих црквених књижевника научара Александријске школе у четвртом веку после Христа. У ирвим Х-ригиканским оиштинама није сс могао наћи ни једин слеи, који би иросио; јер оигитина је све своје немоКне члановеиздржавала. Један писац, говорећи о првнм хришћанским општинама, вели: међу њима не бејаше ии једног, којн би каку невољу трпео. Али црви жар Хришћанске љубави није дуго трајао, нити је остао у оиом облику у коме се је та љубав појављивала н испуњавала у прво доба, док је Христова наукајош била као жива реч,без многих догматичких нравила. И за то н са издржавањем слеиих и осталих невољника доцније је настало друго време. Истина, није се ни у доцнијим Хришћанским друштвима и државама никад новратило оно старо време, кад се сленима није нризнавало ни право на жнвот, п кад су они сматрани само као један терет друштвени; али се је дозволило слепом, да као просјак сам гледа како ће п од чега живети. Тако стање ми налазимо још и дан дањи у свима

хришћанским као и нехришћанским државама где нема никаких школа за образовање слених, и где се они не сиремају ни за каки рад у друштву. ')

') Изгледа, да је Јапан у томе иогледу још од вајкада нравио изузетак, те за го иитересаитио ће бити да овде саопштимо неколико речи о иоложају слепнх у тој земл .и. Ми ћемо павести један чланак, којн је о томе изишаЈ у листу »Бег ВНт1епГгеипс1« од 20 (8 маја прошле годиае, нод насловом »Положај слепи,х у Јаиану." »До скора слепи у Јаиану пису имали потребе да просе и да богораде, као шго многи наши сленцп раде; јер опи су тамо нређе сачињавалн једиу ираву хијерархију, п доспевали су до великих звања и богатства. Т>г. ЖогНгоп ЖиИшег саоиштава о њима интересантне појединости у „РМ1ад,с1рШа МеАГсаГ Тгтев« коЈе су изашле н у ГЈн-зп МеЛгсаГе како онп вешто умеју да унотребе за свој рачун два иосла, који су веома распрострањепи код њпхових земљака, а то су гњечење и нзбадање тела иглом, н да на тај начин дођу до добрих доходака. ^ Еврони се човек. обпчно одмара, кад је јако иапрезао м„шићеили кад се осећа уморан носле великог хода, или још неки иут употреби и купање с тушем. Међу тнм у Јанану у таким сдучајевима зову једног слепда, који се тамо зове амна, те им тело гњечи. Слени иду по улпцама н јавппм местима, и гласно внчу и нуде своју услугу, казујући у исто време и деиу, за коју оће да врше тај иосао. Ово гњечење (масазна) нема ндкаке друге цељи, ссм да уморене чланове тела освежи, а оно се употребљује у Јапану и нротиву миогих болести, да и ирн мшком норођају. Једпом речи, стари Јаианац сматра гњечење као једап »регулатор тела/' Сем овога посла, пре су слепи иршили и избадање тела иглом, а то је једаи стари обичај Јанаиски, н састоји се у томе, што се тело на разним местима једпом са свим тапком иглом изубада; а то чине да бв тело излечилн од каке болестп. Али досао је овај једпа иотпупа вештина ; јер ко хоће ово да ради, иора најире тачно да познаје анатомију горњнх мишнћа и њиховог ноложај. С тога се захтевало од оних, који то раде, да најпре положе испит из анатомије, и да имају велике окретности и лакоће у рукама. У музеуму Есо1е Ае ММесгпе у Паризу може се впдети дредстављен један такав Јапапац, коме је па телу са највећом тачношћу обележено врло много места, на којима се може избадати. Најнижа тнтула, коју је исаитапи слеаац добијао, била је » Шибун", и с тим звањем онн су у исто време добијалн: два мача, бео штан с дрвеном јабучицом и нарочито одело, које су нри свечаним нриликама облачили. После оветитуле долазила је друга *Ко—то ж или учитељ музнке. Законодавац је без сумње предвидео, да ће » Шибун" кад је докон од свога заната, заниматп се и музиком. По што 'е » Ко—то* доказао своје музнчко знањв и ноложио 5000. динара, онда је произвођен за »Стен јо,'' и стунао је у класу » зиамемитих људи.*