Просветни гласник

ШКОЛЕ ЗА ОБРАЗОВАЊЕ СЛЕПИХ

Ни међу првнм општинама, хрпшћанским није се никад покретало питање о образовању слеппх. У осталом то нам је дако и разумети, само кад иомислимо, да је онда било врло мало школа и за окате, а камо ли за слепе, и иосле кад узмемо у обзпр, да се није ни веровало, да се слепоме може дати како образовање. Јер, и ако су поједини слепди у додније време живим примером показивали, да је и слеи способан за образовање само кад му се да прилике за то, опет ни то није било у сгању да иокрене кога, да се заузме за њихово образовање, или бар да поразмисли о начину и средствима, помоћу којпх би се слепоме могло дати како образовање. Први хришћани чинили су за своје слепе онолико колико су знали и могли; они су их хранили. Да ј Ј , у њихово Жог1ћоп УћИтег прича, да је неки Еапава—Кеиија, чувени математичар и велики познавадац кн>ижевности, био један од најчувепих Амна у Јапанској историји. Оп је имао тако јако памћење, да је био у стању да каже и страну, и иисца и наслов сваке књиго, К0 ЈУ је он у својој великој библиотеци имао, из које би му се нрочитала једпа речсница. II ако је био слеп, опет је зпао врло добро и пме и облик као и значај свију кинеских озбучних знакова. II што је још чудноватије, он је бно великп књижевиик код својих сувременика. Он је имао степен »Ро-рон®, а у целој Јананској царевини било је само два велташа те врсте, који еу свима слеиима заиоведалп, титуле и звања давали. Пајвеће дехотке, Амни су добијали ири рођењу, женидби и сваком породичиом догађају, јер у свнм тим случајевнма, њима су се морали давати поклони. У осталом Амна није смео дуже од 3 дана да остане у једпом месту; јер чим тај рок истекне ; он мора тражити друго село или варош, а на његово место долази други Амна. Они су били поред тога још и велпке интерешчије (зеленаши), и велнседа имиовац, што нозајме никад није могао нропасти, ношто су их увек љихови потпомагали и чували од штеге. Ио што Амна добије титулу » шибуп «, опда има ираво да се жени, али само п-икад не сме узети слеиу жепску. Поред тога они су имали и касу иа узаЈмно иотпомагање. Данас су већ те старе нривилегнје сленнх у Јапанској пропале. Сад сваки сме да се занима гњечетвем тела, а не само Амни, и за то, вели писац, Јапански би елепци дапае тешко пролазилн боље од Евроиеких слепих, »да пемају онако мпогобројне заводе, у које их иримају.* У некпм азијским провннцијама слепи су паправили, читаве сленачке колоније око храмова. Тако вели се, да у Бухари има врло мното слепих као и у многим другим азијским земљама, и ту они имају своје колебе око храмова у којима живе. И за Египат се вели, да је и тамо било сличних колонија. Један писац ночетком овога века вели, да у Егииту има читавих села, у којима само слешт живе под надзором неколико окатих.

349 доба била књижевност н део културнп развитак на оном ступњу, на коме је било у Хајево време, онда би опи, без сумње, отели од Хаја ону славу за заснпвање прве школе за образовање елепих. Изгдеда, да је оно време бпло и понајсрећније доба за слепе. Кад су хришћани још жпвели као једпа секта у појединим религиозним општинама. Лер док су пх пре иди утамањивали, као недостојне за живот, или с ирезрењем на њих гледали, као на велпке * грешнике, којима се може само прошња дозволити, дотде видпмо да се прве хришћанске оиштине потпуно старају за њихово издржавање и не одобравају им ни да просе. Али је доцније и то издржавање ирестало, па су слепи постали онет нросјаци од заната. Истина, спомиње се да .је у Риму било неког старања о слепима и додније, ношто је црква већ бида уређена. Тако, каже се, да је неко време тамо бидо скупљено много слених, који су стајади под надзором свештенства, а издржавали се од црквених нрихода. Али ако би за ово баш бидо и каке веће потврде и вероватноће, него што сад можемо узети, опет је и та установа морала бити веома кратка века; можда само један иокушај од каког заузимљивог свештеника, који пије могао наћи иотпоре код осталих за своје предузеће. Јер, сем првиххришћапских оиштина, у доцнијем времену нема нигде никака говора о издржавању слепих, па ни у оном времену, кад је црква постала и иодитички и религиозни господар над целим тадашњим хришћанским светом. Хришћанство је сденима извојевадо право на живот 11 учинило, да се и они сматрају као и остали људи. Оно им је још и борбу за опстанак у знатној мери одакшало тиме, што је проЈ ласило свако доброчинство своме ближњем и невољном као прву хришћанску дужност, и као једно богоугодно дедо. Први су хришћани ту дужност према свима својим невољницима, па и ирема сдепима испуњавади на тај начин, што су их издржавали; а доцнији тиме, што су им по коју крајцару бацали у капу, кад су слепи пред њих као просјаци излазили. Крсташки ратови имали су силног утицаја на део друштвени живот евронских народа, па опи нису остали без утицаја и на подожај слепих у друштву. За време трећег