Просветни гласник

ИСТОРИЈА СВЕТА

наћи склоништа у овим заводима, што је онај нрви био одређен пскључно само за војнике. Пет година после заснивања нрвог завода за издржавање сдепих, сећа се и л ,непогрешни" пана Климентије IV свога стада и пише једну буду, у којој својим верним преноручује, да буду бдагонаклони према слепима, и препоручује Л.удвиков завод као једну хришћанску установу. Али то баш никака уплива није имало ни на кога, нити је тиме ма и најмање где год учињен какав корак за нобољшање слеиачког ноложаја. Шта више, то није било у стању ни да изазове мало више човечности према слепима, него што је дотле било. Јер иочетком 15-ог века слепци се иојављују међу публиком као једна срамна играчка; они играју улогу мећу својима, коју су вршили гладијатори пред бесним и нечовечним Римљанима. Само је разлика у томе, што су се гладијатори борили са гладним лаФОвима, а слепи са —■ дебелим свињама. За време владе Карла VI и Карла УП-ога ограђивади су једно парче земље на пољу код замка Армањак, и тако

35 1

су правили, као неки обор. Унутра су затварали једно дебело свпњче, а с њим и два слепда, којн су биди добро спремљени с ведиким тојагама у рукама. Сад, ова два сдепца имали су да јуре свинче, и да га тојагама убију. Гомида света стајада је око ограде и гледала како ће сдепци да тумарају, по опој огради. Међу тим они су моради да се утркују ко ће пре убити свпнче ; јер ко то учини, њему после оно и припада. Кад борба треба да отпочне, онда се да знак, п сад тек настаје нрави окршај пзмеђу сдепаца. Јер они јуре свинче и бију тојагама, али како не виде, то они ударају један другога а сваки мисди да свпиче удара. Из тога после често ностане свађа и онда они окрену баш истински п иавалице да туку један другога, док ко год не дође те их не развади. Често пута убио би један другог, ударајући се узајамно кад мисде, да свинче бију, да нису имали увек добру оирему на теду, која их је чувада. За време таких сцеиа гледаоци су се грохотом смејали, и за њих је то било нраво уживање. (Наставиће се)

ИСТОРИЈА СВЕТА ПРВО ВРЕМЕ СЕОБА НАРОДА (376 — 751)

(Наставак)

Хришћанство. Јереси и црквеии сабори. Свети оци и манастири. а) ХришКанство међу Ђерманцима. Државна подеда римске царевине на источну и занадну, утицала је и на јачање духовног угдеда цариградског и римског првосвештеника, на штету осталих патријара. Владичанске столице у областима једног и другог црквеног старешине беху расаднице за ширење иропоиеди по дадекпм, тадајош непознатим земљама Јевропе, АзиЈе и АФрпке. Овом напретку цркве загрозида је сеоба народа. Она је обориаа западну, нритеснила

нсточну царевину, покидала уређење впзантијске и римске цркве, ади га није уништила. Нови народи ускоро осетише нотребу да се крсте и обичаје своје да дотерују ирема установама хришћанске цркве и старог римскг државног живота. Прво су утицали на промену мишљења ђермапских пдемена у ностојбини заробљени Рпмљани н најамни Ђерманци; али впдљива нанретка њихног труда. за дуго не могаше бити. Ђерманци брањаху своје многобожачке обичаје, јер се бојаху да с променом вере не изгубе и самосталност. Тек у УП-ом и