Просветни гласник

ЗАПИСНИК ГДЛВНОГ ПРОССЕТНОГ САВЕТЛ

3$6

чнта комисија и који је прегледао и одобрио 1'лавии Просветни Савет — још није, у колико је мени иознато, Госиодин Министар одобрио и варедио да се но њему предаје. Према томе ни ова граматика, и ако се каже у акту, СБр. 88, којим је на реФерат упућена, да је израђена „по најновијем нрограму за овај предмет* — не би могла бити примљена све донде, док Господин Министар пе одобри последњи, иројектовани програм и не нареди да се по њему предаје. Па п у случају, кад би Госиодин Министар одобрпо овај програм, ред излагања у овој граматиди не бп се потпуно слагао ни са тим програм ом. Јер н по овом програму одређује се појединим разредима, да уче граматику више кондентрованим методом; а оваје граматика израђена по деловима („наука о гласовима, — о речима и — о реченицама"), и ппсац се доста строго држао научнога реда излагања. А да ово носледње не треба сматрати као грешку, већ на против треба узети као поглавито добру страну, напред сам казао, и то тим пре: што у њој, ако не буде више грађе, но што се пограмом тражи, према ком се удешавала, доиста мање неће бити. Кад се још узме па ум, да је г. писац обратио особиту пажњу на то, да општа и основна правила одвоји од посебних и споредних под разним „опаскама" и „изузепима", онда је јасно, да ће се и ова граматика моћи употребити у нашим школама, као што се употребљава и Туроманова Латинска граматика, или као што је наређено, по садашњем програму, да се предаје Новаковићева Српска граматика. Ценећи дакле стварпу корист школе п све оно добро, које долази од ваљане школске књиге. и знајући да се у нас врло тешко долази до такве књиге — мпслим да би било погрепшо одбити ово дело само због неких Формалних и привиднпх недостатака. С тога и приступам с пажњом, коју ми налаже савесност и дозвољава снага, к прегледу самога дела по себи.

признању самога писца стоји Хајзеова Немачка граматака за школе. Али како су та изворна дела махом Нем. Граматике за немачке школе, г. писац био је у искушењу, да унотреби и оно, што бп могло изостати у немачкој граматици за српске школе; а он је том искушењу махом слабо одолевао. Тако одмах у приступу, иод ноглављем „Главпп појмови о језику" нпшта се у главном ново не каже, шта ученици не би већ учпли и у српској граматици, осим да се у немачкој граматици узима члан као засебна врста речи. Остало ако се у српској граматици није учило баш са свим онако, како се овде учи, аоно је у главном исто, као што је правило, да сваки самогласник може бити за себе слог, „I. део 5. §. 2. — Али сам приметио међу таким правплима и овако нетачна и неистпнита тврђења, из којих излази да је реч „звук", дакле увек само један глас, а пе и скуп два гласа или више њих, „који нам казује неку одређену преставу" - 1. §. 1. и да „има наставака, које мећемо нред кореп. — 1. §• 2. а) У подели сугласника одступа без разлога од Срнске граматике г. Ст. Новаковића, учећи да се по говорним оруђима сугласници деле: ,а., на уснене, б., зубне п в., грлене," а по „звуку" дели их; „а., на душне, б., на нолусамогласнике, в., на течпе, г., на неме, који се деле на мукле (тврде) р, I, к и на јасне (меке): 1), <1, §." — 0. §. 3 — 4. — Међу тим Ф. Бауер, кога је и г. писац навео као извор за своју граматику, делп сугласнике онако исто као и г. Новаковић само са изоставком зубноноспих и усненоносних, на: уснене, језичне, зубне, непчане и грлене, па онда долази подела на неме (ши1ае) и полусамогласнике" (зепшосакз) итд. — На послетку г, писац и сам себи противуречи,јер је у истом §. под 1. казао, да су „сугласници — они гласови, које понајвише можемо изговарати у свезп са којим самогласником помоћу језика, зубу (?), неаца, грла п усана." Али што се говори у овом, б, нретходном 5. и при крају под 6. „Мењање гласова" уједно је у овој граматици и све из науке о гласовима; остал.о иде или у ортоспију (изговор слова), или у ортограФију (правопис). Ово двоје и ако је сродно и у тесној вези са науком о гласовима, опет за то није исто.

II 1. У опште на целом делу опажа се јак утицај изворних дела, за која је сам г. писац казао, одмах у почетку, да је употребио при изради ове граматике. На првом месту по