Просветни гласник

ЗЛ11ИСИИК ГДЛВИОГ НГОСВЕТНОГ САВЕ.ТА

328

И ако је напред у §. 124, 4.једном одре, дио значење временима, на ново одређује нронио време овако: „Нрошло време казује свршену радњу, што као таква у садашњости ностоји ннр. ег ћа», (Неаез Бисћ дезсћпећеп (он је нанисао ову књигу), та књига и сад иостоји." 140. §. 4. — Баш и да кажемо да од предмета нресудно завнси значење овога времена, као што излази из овога правила и као што се оно тумачи наведеним примером, ипак кад се употребн глагол и предмет другога значења, ово правило одмах пада^ нпр. изгорео сам дрво. Непотпуно је правило 144. §• у коме се каже, да се глаголски нридеви и прилози «у српском разреше односном заменицом." А из самих наведених примера и превода њихових: „Б1е сНоћепДе ОеЈаћг (онасност, која прети) — е!п уег1огепег 8сћ1и88е1 (изгубљен кључ)" — излази, да се осим савезне заменице, кад је придев садашњега времена, употреби и садашње време, а кад је придев прошлога времена, онда се срнскн преводи прошастим или трпним придевом. в., У III. делу, науци о реченицама, опазно сам исто, што и у претходпа два дела, да би могла изостати нравила заједничка немачкој и српској граматици, али би се само могла мимогред споменути да су заједничка. То важи рарочито за науку о слагању речи (конгрујенцпју) у колико се овај део немачке синтаксе потиуно слаже са српском. И ако је г. писцу пошло за руком да на некпм местима попуни српску синтаксу (шк. књигу), баш у заједничким деловима — а њих према природи самога предмета има највише у синтакси — опет за то учењу, које излази из 34. и 43. §. да „је прирок и снона Једна реч •— глагол" — нема места не само према оном, чему ученике учи српска синтакса, него је и мање појмљиво у опште. То исто важи и за учење, које излази из 52. §., да споредна реченица може бити додатак и целој главној реченици, а не само којем делу главне реченице, као што учи српска синтакса. То се најбоље потврђује примером, који је г. писац навео: 1сћ ептаг1е1е јћп, \га1 ег гшг §е8сћпећеп ћаМе, Дазе зе1пе О-езсћаЛе птд." Према учењу српске синтаксе друга је реченица подређена првој за узрок, и додана је прироку главне рече-

нице, а трећа другој као предмет прелазнога глагола, који је прирок. Овако је тумачење не само нростије и јасније, већ и ближе истини. 2. У сва три дела приметио сам и сувише наведених примера, а мишљења сам, да у граматици треба свести нримере на најмањи, управо најнотребнији број, а све остало треба оставити практичном делу, нарочитој читанци. 3. Граматични називи махом се подударају са називима, који се налазе у српској граматици од г. Ст. Новаковића. Одступања сам оиазио: а., називи висок и низак акценат одговарају главном и сноредном акценту у Новаковићевој граматицр I. делу; б. место нравилнијега савезне заменице (Ст. Новаковића I део, где се говори у онште о значењу заменица) узима мање правилно „односне", в. радно и трнно стање назива радннм и трнним „обликом"; одређени начин назива „ноказним." 4. На српски језпк г. писац је особнто назио. Али сам опет за то приметио да пише: а., оцек, љуцки, нодмецки, свецких итд. место : одсек, људски итд. Према утврђеном гласовном и правоппсном нравилу, по којем се у случају, кад д и с дођу једно до другог одступа од оггштег правила једначења по звучности, а за тим нретварања, као што бива у обичном говору; — б. мале речце (честице) назива р е ч и ц е место р е ч ц е; в., недоследно пише књижевним псточним говором, кад има: црвенити, белити итд. место: црвенети, белети итд. Кад се узме у обзир: да је ово дело потпуна немачка граматика систематски нзрађена и да се већ одавно осећа оскудица таке граматике у нашој школи; да се стварне и методичне грешке, које сам истакао под II. 1. а., б. в. могу исправити, да су називи, у главном, удешавани према српској граматици, да је српски језпк с малим пзузетком правилан: онда мислим, да се ово дело, под погодбама, које из свега овога излазе, може од г. писца откупити и штампати као учебник. Благодарећи Главном Иросветном Савету на поверењу, којим ме је и овом приликом одликовао, .остајем 8. Априла 1886. г., у Београду. С највећим поштоваљем /У1омчи,ло Ј4 вани-в проФесор београдске реалке.