Просветни гласник

47*

дух наставе и васпитања

у III разреду, н то на сваком месту друкчије, н што се тиче и садрлшне и обима и начина предавања". Изасланик крајински вели: » 11рирода не може се издвојити из општег до сад већ показатог начина предавања. Место метала, камења, биља и животиња, што се у дечијој околини налази полажаху учитељи са цитањима о научној подели н. пр. животиња о сисарима, копитарима итд. о подели природе на три дарства и још апстрактнијим појмовима. Мало је учитеља (7 — 8) који имађаху збирчицу минерала и биља, а ситнијих животињица — нико... Па и поред тога било је учитеља, који су на испиту из књиге испитивали децу", Изасланик руднички вели; ,Из природних наука, видео сам, да се махом поклања пажња системи и класама, или се деци казуЈе оно, што су она знала и код својих кућа, а оно што би требало да се зна није постигнуто. Нредавање природних наука без екскурзија, не вреди ништа. Млоги наставницинису налазили запотребно, да децу изводе у поље, и да им ту покажу оне ствари, које су у школи слушали. Отуда сам имао прилике и да се уверим на више места, како деца говорећи о биљу не знају ни шта је круна, цваот, прашници, и т. д. приликом кад сам им показао на углед неколико биљака". Изасланик крушевачки (1881) вели: „За предавање природних наука у основним школама ми имамо најмање наставних средстава и немамо никаке ручне књиге. Поред тога тим је наукама одређен врло кратак рок за учење и стављене су у разред, који је ирилично оптерећен предметима, те се немају кад ни предавати као што ваља. Из тих узрока познавање природе у нашим основним школама предаје се већином недовољно а у гдекојим школама сведено је на просто реЦње класа. Једном речи овај се предмет предаје у нас најслабпје. Изузетак чине" и т. д. Изасланик за округ пиротски прича овако: „Из природне историје, или бољејестаственице, која се учи у III разреду наћи

ћете диктираних пуних 4—5 табака и то све ситно лепо писано. Све то уче и го гово знају деца на памет без разумевања... Деца сва изваде своје диктате, гледе у њих и шаиућу сасвим тихо, да се само покрети усана прнмећују. Наставница пита, а деца одговарају редом, како им је диктирано. Кад ми се већ досади да слушам, узмем сам књигу — свешчицу — цреврнем 2—3 листа и запитам о „крвотоку," јер тако гласаше један наслов у диктату. Деца се јавише да знају, и то само неколико њнх од 40. Нустим ја једно јадниче, да ми исприча шта зна о крвотоку и оно отпоче, све од речи до речи из. онога писанога овако: „Шуиља вена близу десног срца уноси тамно црвену крв у десно срце а одатле излази крв у плућа артерије које износе тамно црвену крв, где се та крв сједињава с ваздухом па постаје јасно црвена. Плућна вена близу левог срца уноси тамно црвену крв у лево срце. Артерије износе јасно црвену крв из левог срца у све делове тела и вене враћају излишну иокварену крв из десног срца.... Крв је црвена течност, која је двојака јасно црвена и тамно црвена и састављена је из крвне воде и крвних зрнаца". Цео диктат од 4—5 табака кипти са оваким питањима и одговорима и тако се српска деца упознају са својим телом и са својом мајком природом". Ето то нам казују известиоци. Па шта видимо одатле? Зар није нсто оно, што и код осталих предмета? А зар из тога не видимо и оно, што мало час видесмо код „познавања света и домовине," и што смо и за овај предмет очекивали унанред ? — Јесте, све то. И ми се већ сада ни мало нећемо томе чудити. Начинићемо само општи извод и рећи ћемо: природних наука, каоосновица свих других наука, није ни било, па свршен посао јер и оно што је било, или је било недовољно или недобро. И ово треба да запамтимо добро. (Наставиће се)