Просветни гласник

372

БАСПИТАЊЕ КАО НАУКА ОД Алевсандра Бена ГЛАВА СЕДМА лоткчка 1 ) поступкост у предметима

(Наставак)

Међу тим згодно удепгеним очигледним лекцијама, које на први погдед изгдедају да еу без везе, а ме1)у тим су но својој унутрашњој садржини потнуно методички уређене, могу се геогравска ®акта постенено упамтптп, и на опај се начин може припремити ученик за последњи стадијум Формалне наставе но картама. По модерној методи, тражи се, да се потнуно очигледно нредстављају различне земље, а за то је потребио доста знања из јестаственице, као и знања друге врсте. Доисга се може сумњати, да ли се овако високо постављена цељ успешно и постиже. Међу тим, не само нема никаке гатете, него је баш и корисно ако се рад према овој цељп удеси. Пошто је снага схваћања довољно развијена и у схваћању геогра®ских Факата доста извежбана, онда почиње методичко учење, које је после прилично лако. Само сад има врло незнатне тегакоће, да се избор у материјалу подеси према различнпм стадијама и околностима самих ученика. Ми ћемо о овоме предмету говорити у другом чланку у свези с другпм предметима. Од свију иредмета, који се за нрву насгаву узимају, најнезгодније је са историјом. Њене променљиве Фазе у поукама п у интересу, непрестано мешање онога, што је и за младе године занимљиво, са оним, што је само за одраслије и зрелије разумљиво све то чпнп, те је исторпја за прву наставу тежак предмет. Нишга тако силно не утиче на дете као ириче о људима, њиховим нлановима, страстима, усиесима, иобедама; њи-

ховим добродетељима и погрегакама, наградама и казнама, њиховим поразима и прослављању. Кад се ове различите нромене и догађаји у човековом животу оииту тачно, живо и занимљиво нредставе у једној целини, онда су у стању да утичу на нагаа осећања и у оно доба, кад умна снага тек ночиње да светлуца, и никад не губе свој чар. Као гато смо ранијевидели, таке се приче узимају да би се помоћу њих олакшало учење читања. Више негато од њих се овде не тражи, сем можда да учине и какав моралпи утиеак. После се постенено унотребљавају као једно средство за корисн > поугсе лакгае врсте; али јога се не узимају у цељи, да се неке историјско знање даје. У животоиисима се ученици још и више упознавају са ваљаним људима, али ту је јога главна намера да се осећања узбуде. Предавања о заједнпчким друштвеним предузећима, која су по себи исгоријско знање, почињу се са нричама о биткама, чиме се најранија осећања буде, и даје им се први правац како у националном погледу, тако и за осећања нрема другим народностима. Младалачки дух мало по мало почне разумевати смиеао наиадаја, пљачкања, освајања с једне, а јуначког отпора и одбране с друге стране, као и остале догађаје, који с тиме стоје у свези: алијанције, савези и т. д. Овако занимљивим нричама даје се прво нејасно разумевање о великим Фактима другатвенога живота — владавини и нотчињеностп, при чему се за објагањавање узимају у номоћ односи млађих према роднтељима. После постепеио

*) И у пређаши.им овескама пд кад је настало штампање гдаве седме у место «психолошка», треба да стојн (,логичка».