Просветни гласник

ВА с НИТАЊЕ

К Л О II Л У К А

3? 3

постаје разумљив и рад највигае власти у миру, и то у најважнијим нртама, као н. пр. судство, куиљење данка и ирављење јавних грађевина. На ону представу о вдадавини, која је везана за једну личиост, ниже се читав ред представа, иомоћу којих се објашњавају велики догађаји, а нарочито ратови и друге велике промене у другатву. Еао код геограФије, тако и у историји, на нрво место долази, да се ученик упозна најпре са елементима или саставним деловима историјских догађаја или промена. Само што су ови историјс(си елемеити миого сложенији, и могу се тек, доцније појмити. Дете и иначе живи у средини простих геогра®ских елемеиата. Оно гледа брежз^љак, долиие, равнице; реке, вароши својим соиственим очима. Међу тим њему се не могу тако очигледно изнети иеторијски елементи. Дете нознаје нородичан живот, и нешто мало ван тога. Оно има иредставу о иолицији и њеноме раду, која у нижој с®ери иредставља власт државну. Схваћање нсторијских Факата долази доста доцније, и велики део мора се примати онако на веру. Али, по што се и озбиљнији историјски моменти, које дете не може разумети за себе, могу обући у занимљиву причу и тако иостати занимљиви за дечији дух, и у иеколико разумљиви, то и иеторија има готово увек интереса; и они утисци, који ее у овоме облику добију служиће као згодан материјал за историјско знање у његовом највишем облику. Историја за децу уираво је само извод врло запимљивих историјских Факата, у којима треба да буде што је могуће мање ствари, које су тешке за разумевање. Настава у историји може и треба да буде така, да се њоме да један нацрт конкретне хронологије, која треба да се упамтп, чим се види да је доба за памћење таких ствари већ настунило. Има много разлога, који нам иалажу да изучавање историје ночињемо са отачаственом историјом. Ту се претпоставља, да је

нре тога већ изучен зеиљоиис целе отаџбине. По што оба ова нредмета стоје у свези, то се они узајамно потпомажу и што се тиче занимљивости. Стварним нознавањем сувременог стања и установа у нашој земљи законодавног, административног и судског система; војске, Флоте, трговине, индустрије, саобраћаја, васиитања, религозних односа јако се нотпомаже разумевање иеторијске прошлости. У основној школи не може се иредавати историја системски, али се може добар правац и припрема за нраво изучавање дати, и свака погрешна и наоиачка метода обићи. Покушавати, да се деци од десет година објасне новији европски догађаји у целој њиховој потнуности и вези, значи просто правити збрку и збуњивати дечији дух. Из свега тога треба изабрати само поједине са свим интерссантне енизоде. То исто вреди и за стару историју са п.еиим веома интересантним догађајима и дивном митологијом, која је као излив оног детињског доба у човечанском развитку, у стању, да дечији дух за индивидуално нримами и заинтересује и која се само у овој цељи и предаје деци. По што у свему овоме може бити врло мало чисте поуке, то осгаје као главна ствар, да се произведе утисак на осећања, и посредством њих да се утиче на схваћање и уображење. Ако ли то није за ученике интересантно и силом иамте, оида је боље таке ствари и не узимати. При иредавању земљописа, учитељ може и лакше историјске црте мешати, а исто тако ири иредавању историје могу се узимати земљописне ствари, и у свези са историјским Факгима заиамтити. Наравно, да се мора пазити, да се са овим не претерује и не удаљује много од главнога предмета. Метода праве исторјске наставе у оном добу, за које је ова настава нодесна, јесте опо исто, што и методичко објашњавање елементарпих Факата и опога рада, који се у