Просветни гласник

елспитлн.Е кло клукл

574

кругу владе и друштва крши иди оно, што се зове социологија. Ово се мора заједио са закоиима државног газдинства узети у обзир који сачињавају један део социологије, који је у неком ногледу лакшп него закони нолитике у нотнуиој целости; нремда се и онај део на нослетку претапа заједно са овима у једну целину. Еао што је већ више пута напоменуто, поједини одломци социологије појављују се још у оним интересантним причама, које се у прво доба узимају, па доцније долази времо, кад се ти засебни комади могу саставити у једну целокуину социолошку грађевину. По што се историја увек почиње учити пре оног доба, кад се социологија може изучавати као наука, која се оснива на науци о духу, то у историји мора бити и емниричке социологије. Ово би био средњи степен потпуног васнитања, од ирилико између 13-те и 16-те године, кад по садањем распореду преовлађује класичка настава. У овом се добу могу нредавати елементи социјалне науке и историјскпм Фактима објаснити. Али исторпјска лектира мора, сем тога што се њоме потномазке образовање неких соцпјолошких иојмова, још остати у нижој сшери просте занимљиве нриче, или мо-

жда највише да се може употребити за поврпгно познавање човечије нрироде. Једини још предмет, који нам остаје да га разгледамо како стојп што се тиче поступностп, јесте ред главних наука, математике, Физике и т. д. Еад узмемо математту, физику, хемију, биологију и исихологију као иет основних наука, онда ће овај ред, којим смо их овде изложили, у исто време показнвати и њихов ред и поступност како оне треба да до1>у једна за другом у изучавању. Природонисне науке: минералогија, ботаника и зоологија иду упоредо са њима. Минералогија долази носле хемије и Физике, а ботаника и зоологија сачињавају један део биологије. Психологији би право мзсто било после биологије, али она се узима и као продмет емпиричке наставе, и у таком облику она не зависи од знања претходних наука. Ваједно са нсихологијом дошла би научна социологија узевши за основу раиије стечено знањо из историје и геограФије. Но за социологију као науку иотребна је строга научна обрада или изучавање. Ово би био стадијум националне економнје и највишег етичког учења ; а за обадвоје се нретноставља, да је пре тога изучено у емпиричком облику.

ГЛАВА Ме У прошлој глави био нам је задатак, да засебно изложимо један од најважнијих нредмета методе, и да на тај начин олакшамо разумевање овога, што овде имамо да рошимо. Тамо смо темељно изложили ред или поетупност предмета, а то нам олакптава садањи задатак, који се састоји у томе, да изнесемо поједнне методе учења. До методе у настави долази се различним путовима. Једаи од најважнијих јесте искуство. Ово је индуктивни или практички извор. Други је дедукција из закоиа чове-

ОСМА чијег духа. Ово је дедуктивни или теоријски извор. Трећи и најбољи јесте свеза обадва нута, по што се на овај начин емнирија поправља принцииима, а изво}>ења из принцииа потврђују се искуством. Пошто овде нећемо узети у иретрес морал, религију и вештину, то нам остаје као главно, да претресемо оно велико иитање о саоиштавању знања, и да при томе узмемо у обзир различите стране, које знање узима, било као партикуларно или опште, или у своме односу према једном или другом од многих одељака наука, на пример,