Просветни гласник

ВАСПИТАН.Е

К А О II А У К А

37-5

у колико ее различне науке разликују у својим методама учења једна од друге. Средства и путови за саошитавање знања налазе се у примењеној науци реторике, и тамо трзба да су опширно н свестрано изложени. Ме1)у тим, реторика јога није тако свестрано усаврпгена, како би могла дати еве што је за наставу у разним правцпма потребно. Али опет за то, учитељу је један од првих и најнречих задатака, да овај нредмет упозна у оном обиму, до кога ј е данас усавргаен. По пгго задатак школин није само то, да изналази и примењује подесна средства, којима ће се памћење потпомагати, него и да се на осећања обазире, то се могу за тај посао сви делови реторичке методе применити. Међу тим, реторика, кака је данае, не обухвата многе тачке, које ее гичу гаколе. Сваки учитељ, који хоће уепегано да ради, треба да је уиознат са оном реторичком вегатином објашњавања између иримера, контраста, илусграције и доказивања. Али пма других наставних питања за којаје потребно много размигаљања акоја учитељ неће наћи ни код једног писца реторике, као гато су: разредба лекција, како треба усмена нитања руководити, саразмерна подела усмене наставе и иисменог рада и руковођење очигледне наставе. Ја сам раније још у главноме показао из чега се састоје велике Функције интелекта. Овима се, у исто време, одређују и главне тачке методе у погледу знања у опште. Ми смо видели које околности потпомажу боље разликовање, а ово не само да је почетак свега сазнавања, него је п доцније у чистом облику као смисао контраста, иотребно за еваку нову духовну тековину. Она снага, помоћукоје ми поређењем распознајемо оно што је сличио, има и својнх нарочитих, засебнпх услова од којих зависи, и које смо ми раније напоменули, а у нрогалој глави јога један пут поновили. Исто тако, ми смо у кратко изложили и објасннли ону велику Функцију памћења, и показали смо како њен рад тако и

услове од којих зависи тај рад; а ово је и са свим ирецизно, одређено, а и веома важно. При прегледању различитих грана гакодске наставе, ми можемо разликовати и извесне заједннчке карактеристичне црте, које се могу заједно и претреетп. У првим почетцима говора, певања, п цртања потребна је извесна конструктивна способност, и она се у ручним умеганостима јога и у већој мери примењује. Како овде треба радити са свим је просто и одређено; условп су за таки рад већ раније наведени, а овде ће се_ јога опширније разложити. Прп учењу читања конструктивна се способност појављује у свези са асоцпјацпом артикулованпх гласова са видљивим симболима. И за овај рад је иотребно, да је око примљпво за разлике т.ј. да се видом могу разлике примећавати; јер од тога зависи задржавање или памћење видљивих облпка. Конструктивна сиособност — за разлику од иамћења речи — задире у целокупно вигае васпитање, и различно се назива; али од свију њених назива и имена најподеспије је: схваКање или мо& схваКања. Прва основа за ову способност јесте памћење, разумевајући иод њим намћење конкретнога или потпуну чулну слику од ствари, које су на нагаа чула учиниле какав утисак. Ако смо били у неком здању, онда смо добили мање или вигае тачну слику о његовом облику, његовим димензијама, иовргаини и унуграгањости. Ово је једна слика сећања, али је у исто време и схваКање. У колико смо ми чегаће били у таком здању и у колико смо га иажљивије посматрали, у толико ће и његова слика у нагаем духу битн потпунија и сталпија. Ако ми сад така сећања задржимо и очувамо у нагаем духу, онда то значи, да смо ми мање или више потпуно схватили оно, гато смо гледали. Ово је већ и само за себе једна снага и једно васпитање. Али, сем тога, ово јејош п основа за другу снагу, помоћу које мп можемо себи нредставити и оно, што ннсмо видели него само чули шш читали. (Иастаииће се)