Просветни гласник

376

Ш К О Л Е У УГАРСКОЈ

Ш К 0 Л Е У

Ђише основне и грађанскс школе слабо напредују у Угарској. Угарски народи слабо разумеју и маре заоио што се учи у грађаископрактичким школама и што је реалистичког зпачења. Њихова је љу.бимица, п сада као и некада, „латинска школа," гимназија, која свуда нреотимље мах и иретеже. За то и не могу да дигну гдаву као што треба ни грађанске школе, ни ираве реалке, ни занатлијске ни трговачке школе. Што се тиче виших осповних школа, њих има од две врсте у Угарској: нрво долази ирава виша основна школа, која се иаслања на основиу школу од шест разреда п траје за мушкарце три, а за девојчице две године, а друго је оно што у Аустрији и Немачкој зову грађанска школа, у коју се ступа иошто се сврше четпри разреда основне школе и која траје за мушку децу шест, а за женску четири годппе. Чудновато је у уређењу ове (грађанске) школе, што у закону пише да наставни плап „треба тако да се удеси да се у прва четирн разреда грађанске школе уче, изузимајући латински језик, они исти предмети — само опширније — који се уче и у ирва четири разреда средњих школа (реалке или гимназије)." Ова „грађанска школа" треба као да је у неку руку накнада оним местима која немају гимназије или реалке у својој средини, иа шга впше треба да се у њој (осим латинског језика) п впше предаје но у средњим школама. Са свим јепојмљиво да се оваким законским наређењем морао ископати гроб развитку гра анских школа у Угарској. Немајући никаког свогсамосталпогзадатка, пе дајући никако заокругљено знање за практичан живот, овака школа силом је потиснута на туђе поље где има да се такмачи с наставним илановима других завода којпма је одређен са свим други задатак. За то су грађанске школе у Угарској и остале недоношчад која се кодебају пепрекидно између основних и средњих школа, не нмајућп никака станка у себп. Уједно се има приметити да је овака грађанска школа од сметње и снажнијем развитку внше основне школе,

УГАРСКОЈ

која бн требало да је уређена онако као што су уређене у Швајцарској секундарне шкоде или у Немачкој пиже грађанске шкоде и које у ствари ни за шта друго п не служе но да прошире и заокругле оно знање што се задобија у основној шкодп и да у њој могу наћи потребна зпања и потребне извежбаности синови ималаца великпх имања и синови разних занатлија. У овом ногледу мораће се учинити кака измена у уређењу угарских школа. У целој земљи било је г. 1884. само 76 сигиих основних гакола, и од тог броја само 22 о државном трошку; 18 су имаде од државе неку помоћ; 9 су издржаваде општине; 5 је било приватних, а за остале 22 брипуле су се саме вероисповедне власти. Пре 3 године (1881.) било је 88 впше основне школе; дакде се њихов број за ово време смањио за 7. Према полу имало је 54 женске, 21 мушка и 1 мешовита виша осповна школа. У њима је радило свега 352 наставника, а ђака је пмало свега 3165, и то: 049 мушкараца и 2516 девојчица. Год. 1881. бпло је 367 учитеља и 3439 ђака. Издаци за ових 76 завода износиди су 718 052 дин., од које суме дошло је на државни терет 421 854 динара. И тако долази на сваког учитеља по 2039, 8 дин., а на сваког ђака по 226, 8 динара. Год. 1875. заведене су у Угарској вигие девојачке шкоде с 3—6 разреда. Данас иостоје таке школе у Буда-Пешти, у Тренчину, у Мармарош-Сигету, у Л.евочи, у Шопрону, у Бистрици (Најсолу) и у Пожуну. У вишим женскпм школама уче се редовно ови наставни предмети: 1. наука о вери и моралу, 2. маџарски језик с литературом, 3. немачки језик с литературом, 4. Француски језик с литературом, 5. отачаствена и општа историја, 6. земљопис, 7. рачуница и геометрија, 8. нриродне науке (и то: јестаственица, геологија, метеорологија, наука о чувању здравља, Физика и хемија!), 9. наука о васиитавању, 10. музика и певање, 11. гимнастика и 12. женски ручни радови. Ванредно се још учи: енглески језик с литературом. Кад се све редом узме, онда излази некаких 18 на-