Просветни гласник

392

ПЕДАГОШК

Е С Т В А Р И

Нека опише главу у говечета у свему : Н. Н... Што глава у говечета није онако обла као у коња, него је сиљоштена оздо и озго, што су му ноздрве велике и слинаве, што су очи велике и немају онаке живости и оштрине у ногледу као у коња, што су му уши велике, широке и клемпаве (објаснити ову реч), и што има на глави рогове, глава у говечета није онако лепа као глава у коња. Реп. — Реп у говечета дужи је него у коња, али није обрастао онако дугачком и растреситом длаком као у коња, него је при дну обрастао длаком, која се зове китка. Репом и том китком брани се говече од мува. Нека опише рен у говечета : Н. Н, Ноге. — Ноге у говечета краће су него у коња, дебеле су и здепасте. С тога говече не може да иде брзо, нити да трчи задуго ; опо иде обичним ходом. Говече има на свакој нози но два ирста. Сваки му је прст обрастао за се у нокат. Тај нокат зове се у говечета ааиоњак, а зове се и коаита. И с тога што говече има на свакој нози по две копите, говече се зове двокоаитар. Какве су ноге у говечета ? Нека каже: Н. Н. (Одговори да буду као што је довде ноказано потпуни и тачни). Какав је ход у говечета и зашто ? Нека каже : Н. Н. Колико прста има говече на својој нози и у шта су обрасли и како се зову; како се но томе и говече зове ? Нека каже: Н. Н. Нека у целини онише ноге у говечета: Н. Н. Величина. — Говече телом није мање од коња. Труп може да му буде и већи него у коња ; али оно не може да буде онолико високо као коњ, јер су му ноге краће него у коња. И говече биће крупније и веће ако је од доброг соја ц ако се добро храни и негује. Нека то ионови : Н. Н.

Длака и боја. — У говечета као и у коња тело је покривено длаком. Воја длаке у говечета различна је : бела (говече се зове беља) ; мрка (говече се зове мркоња, мркуља) ; сива (говече се зове сивоња, сивуља); жућкаста (говече се зове жуја, жутуља); плавкаста (говече се зове плавоња, плавуља); зеленкаста (говече се зове зеља, зекуља); шарена (говече се зове шарга, шаруља). Каква је длака у говечета по боји и како се говеда но томе зову ? Нека каже: Н. Н. Називи. — Мужак код говеда зове се вд; млад во зове се јунац. Женка зове се крава; млада крава зове се јуница. Младунче зове се теле ; мало старије теле било мужак било женка зове се јуче. Кад крава носи теле, каже се да је стеона. Нека понови о називима : Н. Н. Глас. — Говече риче (глагол рикати), буче (глагол букати), муче (глагол мукати), а каткад каже се и да мумља. По томе и глас у говечета зове се : рикање или рика, букање или бука, мукање и мумљање. За теле каже се да мечи (глагол мечати) Како говече даје глас од себе ? Нека каже : Н. Н. Начин храњења. — Чиие се и како храни говече ? Нека каже : Н. Н. (Одговор ће бити од прилике : док је мало сиса, а после пасе траву и једе сено и т. д.). Пазите, ја ћу вам казати све. Младунче у говечета — теле — изнајнре сиса своју матер. По томе се и говече зове сисар. Касније, говече кад одрасте храни се травом (пасе, глагол пасти), сеном (казати шта је сено), сламом (казати шта је слама), тулузином (кукурузовином — објаснити пггаје то), кромнирима, бундевама, мекињама ; а хоће и да једе хлеб. Говечету се даје чешће и по нешто соли, или у мекињама, или у крушцу (крупици... објаснити шта је то), те говече лиже докле му се допусти. Воду говече не нробира ; слатко се напије и мутне. Али боље је давати му чисту, бистру воду.