Просветни гласник

422

Н а РОДНА ИСТО.'ИОГ1 'лфшл у фрлнцуској

отаџбипу. Једаи део оне иокренуте народиости, оде право уМарсељ; други се заустави на Корзици, у ирисганишту Алалији, где је већ била једна насеобина Фокејанаца. Али после пет година, и оии, насићепи живота разбојничког п бескрајног рата, нгго су га против Картагенаца подили, остамише Корзику, и дођоше у Галпју својим земљацима. Од тада је Марсељ могао да потпупо стане на супрот својијг ненријатељима, могао је да нрошири по заливу ограду својих зидова и да на далеко распростре своја предузећа. Тако је осповао на средиземиој обали Галије, и на источној обали Шпањолске, иасеља стална, која су и дапас вароши: на истоку Гоне пристаннште Херкулово, Монако, Ница, Антиб; па западу Хераклеја, Какабарпја (Сен-Жпљ), Агата (Агд), Емпорија (Амнуриас у Каталонији), и т. д. и т. д. У долини Гоне, такође у мпогим галским варошима, Кабелио (Каваљон), Авеппо (Авињоп), Арелате (Арл), живео је такође велики број нутника и трговаца који су грчки говорили, тако, да су те вароши личиле на грчке насеобпне. Овој трговачкој радљивости у Марсељу још је нридолазила и радљивост интелектуална и научна; марсељски граматичари били су први који су прегледали и тумачили поетске списе Омиреве; и смеони марсељски путници, Еутимепес и Питеас, протрчаше, једап западну обалу Аа>рике иза теснаца Гибралтарског, други обале средиземног мора и западне Евроне, од ушћа Танаиса (Дона) у Црно Море, до обала а можда и у унутрашњост мора Балтијскога. Обојица су живели у другој половини четвртога века нре Христа, и написали су путовања по мору или ио водама, или приче о своме путовању, које су, по несрећи, готово све > изгубљене. „Али, ма колико да је полетала умна радљивост њена, једна само варош, положена готово на граници Галије, и иасељена странцима, не могаше Бог зна шта једној земљи, толико пространој, и толиким њеним стаповницима. У почетку се цивилизација развнја врло тешко и врло сиоро; треба много векова, много великих догађаја и дугога рада, да би се укротиле првобитне навике једнога иарода, и да би га изазвале да промеви груба али беспослена и слободна за-

довољства варварскога живота са благодетима уређенога живота друштвеног, које су са трудом и радом скопчане. Мудрошћу, издржљивошћу и храброшћу нрелажаху трговци из Марсеља и из марсељских насеобина у два или три велпка нравда. шуме, баре, шумарке н дивља пдемена галска, и ту извршиваху евоју промену; само што десно и лево од тих линија не продираху дубоко у земљу; а на самом њиховом путу, траг је проласка њиховог брзо ишчезавао ; па н у трговачким сместиштима и насељима, која су они били нодигли овде онде, чешће су више посла имали да себе бране него да шире своје навике и идеје. Изнад једнога појаса земље неједпаке дужине, дуж средиземног мора, и огим простора насељеног Иберцима нрема југо-западу, Гали и Кимри заузимаху сву земљу, која је по првима добила име Галија; Галибејаху у средини, на југо-исгоку и истоку, у иланинском крају Францускога земљишта, између Алпа, Вога планина Оверњских и Севенских; Кимри бејаху на северу, северозападу и на западу у равницама, од западие границе Галске, па до Океаиа. „Да ли су Гали и Камри били пореклом од једне исте расе, или барем од расе у тесноме сродству? Да ли и једнима и другима у сгаро време име Келта припадаше ? И ако Кимри не бејаху од расе галске, да ли не нрииадаху раси германској, коначном освајачу римскога царства ? Давно се, децо моја, препиру научењаци око овога питања, не могући га размрсити: а ево оно мало појединости, што ми изгледају свегле и истинпте. „Стари су дуго у забуни називали Келтима народе, који су живели на западу и на северу Европе, без одређеиих граница и без извесности о црироди језика пли иорекла њихова. То је био само назив геограФски, који се употребљавао за огромно, рђаво познато земљиште чешће него право историчко и племепско име. Тако, у временима удаљенијим, Гали, Германци, Бретонци, па и сами Иберци, бејаху чешће помешани под именом Келта, парода из келтскога племена. „Мало по мало ово име постаје суженије и одређепије. Први се одвајају Иберци шпањолски; а за њила Германци. У веку који претходи добу хришћанства, Гали, а у томе се подразумевају народи којп су настањени