Просветни гласник

424

НЛРОДПЛ ИСТОРИОГРЛФИЈЛ У ФРЛНЦУСКОЈ

таа>е и доње Нормандије. Од ових савеза, одређени.ч да групишу растурене сиаге, иостајаху иове страсти и нопи интересн, а од н.их опет иосгајаше тодико нових узрока несугласицама и непријатељству. II у овим разним гомидама, влада бејаше готово свуда исто тако неправидна, исто тако немоћна да одр;ки ред и да оснује какво трајпо стање. Кимри, Гади или Иберци бејаху иод једнако незиалице; под једнако ништа не умејаху нредвидети; нод једнако их обузимаше несталност њихових идеја, занос страсти, дакомосг за ратом, за бесносдицом, иљачком, свечаностима, за грубим и дивљачним задовољствима. Једни и други сматради су као највећу сдаву, ако могу обесити о груди својих коња, иди на врата својих кућа, главу свога непријатеља. Једни и други жртвоваху боговима људске жртве, спаљиваху или убијаху стрелом своје заробљенике, везане о дрво; и једннма и другима је чинидо задовољство да се наместе да члове, и да по своме голом телу цртају чудновате украсе, што им је све давало изглед врло дивљачан. Претераност у уживању јаких нића бејаше општа међу њима; трговци из Итадије, а нарочито из Марсеља, разношаху те ствари по свој Гадији ; на више места бејаху стоваришта у које Гади долажаху п даваху ко;ке, жита, стоку, робове за једап крчаг вина; „До миде воље је, каже један стари историк, за дикер лако било наћи пехарника". Таква су, децо моја, суштаствена обедежја у варвара, таква се она, очевпдно, надазе још и данас на многим тачкама наше земље, код народа који су на толико исго нпскоме стуињу цпвплизације. Сви су се ти знаци варварства налазили исто тако у старој Галији код различитих идемена, која су тиме впше дичила једно на друго него што су се раздиковала ► навикама, предањима п идејама. „Ииак се не виде међу њима она стадна разграничења, оне корените антинатије, она иемогућност за сједпњењем која се опажа међу пародима са сгањем првобитно и морално у ствари врдо раздичним. У Азији, АФрици, Америци, Енглези. Ходандези, Шпањодци и Фраццузи били су, а и данас су још у чесгом додиру са уро^еницима земље Хиндустапске, Малајске, Црпачке и Индијанске; и норед тога додира, расе су ипак

остале врло раздвојене једна од друге. У старој Гадији Гади, Еимри и Мберци нису само живеди често у интимном савезу, него су се мешали и у заједници живеди на истоме земљишту. Тако се надази усред идемена иберског, нрема ушћу Гароне, једно племе галско, Бптурижи, Вивисци, који су дошди из иредела Бурјке, где је становала маса народностн; а то је нлеме нотиснуто дотде једним од нрвих најезда Кнмра, и ту се бејаше мирно сместидо; Бурдигала а за тим Бордо, бејаше главно место овога нлемена, п трговачко стовариште између Средиземног Мора и Океана. Мало даље, ирема југу, једно племе Кимричко, Бои. живљаше усамљено од своје расе, у земљама иберским, вадећи смолу борову, које се доста надазидо у боровим шумама на овоме земљишту. На југоистоку у нределима између Гароне, источних Ннринеја, Севепа н Гоне, два велика племена кимро-белгпјска, Болги, Бодги, Водки, Водсп, Алекомици и Тектосажи дођоше да се населе прп крају четвртога века пре Христа, усред иберскнх и гадских племена; ц ништа не доказује да су ови дошљаци рђавије живели са својим суседима, него што су ови међу собом жпвели пре њиховог доласка. „Ма колика, дакле, да је била различност у иореклу, очевидно је опет међу овпм народпостпма владада ведика наличност друштвенога стања п обичаја, због чега, нити им је требало много времена, нити им је било сувнше тешко да се једно с другим зближе. „Насуирот свему томе, и по једној са свим природној носледици, то је зближење бидо колебљиво, н за кратко је трајало; иберска, галска или кимричка пдемена премештаху се често, бидо по невољи или по укусу, да би избегла нападај јачега суседа, да би потражила нову нашу, услед какве унутрашње размирице, или због јединог задовољства за ратовањем, да бн јурила за догађајима, на послетку само да би избегла живот досадан и монотон. Од времена најудаљенијега, до првога века пре доба хришћанскога, Галија је била изложена овоме непрекидном и 11ередовном комешању племена; нлемена су мењала престонице, суседство; ишчезавада су на једној тачки да би се нојавнла на другој; једни су се с дру-